Izdavač ALMA
Glavni i odgovorni urednik Đorđe Otašević
Karikatura Goran Ćeličanin
Recenzija Deana Sailović
„Koliko aforizama da spremim za nastup? “
“Jedno 30,40 komada, da ne zafali, neće da se baci!”
“Odakle meni toliko, jesi li ti normalna? „
Jedan od mnogih dijaloga, vođenih na samom početku naše saradnje koji je očigledno bio inicijalna kapisla za buđenje satiričara koji je dugo tavorio u pesnikinji Nadi Karadžić. Sa osobitom radošću iščekujem njen prvenac, dopuštajući sebi luksuz da svoj osvrt napišem ovako na belo, jer kako rekoh, dobro sam upoznata sa Nadinim stvaralaštvom od samog početka. S druge strane, izuzetno je teško napisati recenziju nekome ko je uz to što je kolega po peru i izuzetno drag prijatelj a pri tom sačuvati objektivnost .
Generalno, aforizme delim na one napisane tehnički savršeno kojima se u silnim doradama izgubila sirova emociju koja ih je proizvela i na one, možda ne idealno književno upakovane, ali svima nama veoma prepoznatljive. Crtice o kojima Nada piše su bliže ovoj drugoj kategoriji jer ona je i privatno osoba koja ne zna da izbroji do deset, niti da kalkuliše svojim mislima i osećanjima, nego doživljeno bez pardona pretoči na papir da bi subjekat svog trenutnog interesovanja mogla iz nekog drugog ugla da sagleda. Burnog temperamenta, direktna, bez oblandi, iskrena do bola, na tren oštra, analitična, na tren nežna, puna razumevanja.
Aforizmi koje Nada piše su upravo iz tog razloga veoma prihvatljivi. Čitaocu pružaju mogućnost identifikacije, jer su potpuno životni i svima nama veoma bliski. Odlično zapažanje je ne ograničava samo na pisanje klasičnih satiričnih tema. Jednako se uspešno bavi bolestima savremenog društva i njegovim sve brojnim anomalijama. Zna biti veoma oštra u jasnom imenovanju glavnog krivca koji je poslužio kao inspiracija ili detinjasto razdragana kada uoči neku benignu anomaliju koju većina nas uspešno toleriše u kontaktu sa drugima.
Čast mi je što sam bila svedok rađanja budućeg satiričara u kojeg Nada iz dana u dan sve više stasava. Privilegija je gledati napredak, formiranje nekih potpuno novih gledišta na šta pisanje aforizama neminovno natera, te biti u toku kovitlaca koji ona itekako zna da stvori. Iskreno se nadam da je ovo tek prva knjiga satiričnog karaktera i da će nas u budućnosti , koja po svoj prilici, ne obećava neka bolja, sređenija vremena, koja neminovno donose nedostatak inspiracije pisanju aforizama, iznenaditi sa još kojom. Čvrsto verujem da će svako ko se lati knjige povremeno doživeti deja vu, pronalazeći se u dobro poznatim situacijama, razmišljanjima, dilemama, osećanjima koje svako od nas ima i svakodnevno preživljava.
Deana Sailović
Izbor aforizama
Nada Karadžić
Učili smo da se ne bismo mučili.
Sada nas muče oni što nisu hteli da uče.
Evropa je od nas napravila deponiju.
Za sada se samo političari uspešno recikliraju.
Od kad nam valjaju demokratiju
jedva se kroz život kotrljamo.
Samo u Srbiji se lancima vezuje kanta za đubre.
Svo ostalo smeće je na slobodi.
Nije pametno biti svakom loncu poklopac.
Posebno kad kipi.
U zemlji u kojoj se živi od crkavice
skapava se natenane.
Ima ljudi, koji bi vam uzeli ono što nemate
da bi sačuvali ono što već imaju.
Da bi pobeda bila validna
broj takmičara je ograničen.
Doktore, mene zanima kome i koliko dugo
treba da se uvlačim da bih uopšte ušla?
Ako sloboda govora podrazumeva ćutanje
onda sam ja rob svoje slobode.
Sa nekim ljudima bih otišla na kraj sveta.
Sa nekima ni na kraj pameti.
Imam fobiju od frižidera.
Kad god otvorim vrata neko upali svetlo.
Kaže moj muž „Ženo ti bi potrošila Boga oca“
a ja dodajem, i sina i svetog duha. Amin!
Nepopravljiv sam romantičar.
U svakom konju ja vidim princa.
Skrenite pažnju na svoju lepotu.
Na vašu pamet odavno niko ne računa.
