Dok sam
Dok sam iskreno
pjevao,
sanjao ,
u nebo gledao,
obalom svojom hodio –
neko mi je
bezobzirno i kradom
iz grudi iščupao pticu.
I boli praznina
kao ćutnja
ili nekazana riječ
i jutro zaludno svanulo,
i suza neiskapana.
Ne znam
kome je trebala
moja uspavana ptica
skrivena duboko u meni
šćućurena i uplašena
krišom suzom neiskapanom pojena
imojom mišlju hranjena
I boli praznina i
saznanje da
moram prestati da sanjam
pjevam
sanjam
gledam u nebo
da hodim obalom svojom –
Moram pronaći pticu
Labud N. Lončar