Дневник им је био љубав, генерација рођена 35 – 36-их година прошлога века и на данашњи дан (1. јун) пре 61 године, њих око 250 стасали су као прва „петогогодиња” генерација учитеља Учитељске школе у Крагујевцу. Данас их је на броју око седамдесет, али на прозивку на овај дан испред школе одазвало се осам дама и 23 господина.
За себе кажу да су се изнедрили из сиромашних, али морално чистих сеоских и радничких породица. Рођени пре Другога рата, школовали за време и после рата и да су своју зрелост стекли у расаднику васпитног крила „Милоја Павловића”. Стасавали и сазревали у тршким животним условима нису знали да постоје речи „само моје”, већ реч „све моје је и твоје и наше ”.
Обогаћени стручним знањем, жељни доказивања 1955. године на данашњи дан директно из клупа крећу широм Шумадије, у беспућа и врлети Санџака, Косова и Метохије, Босне да пренесу знање на нове генерације. Широм бивше Југославије узели дневник, учитељовали, стварали нове вредности. Ова непононовљива генерација је утицала на многе људске судбине, генерација за који су њихови професори говорили на скуповима „генерација 55. је била врх врхова”.
На дан своје генерације професор Радојко Јововић и његов ученик професор Жељко Зиројевић промовисали су монографију Народног хероја Милоја Павловића „ГОРОСТАС ЖИВОТА И СМРТИ”.
