Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
od svega što ga spopalo…
Čuvaj mi barem ovo sad
dok i to nije propalo.
*
Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
zaposednut i poražen…
Gde je sad onaj lepi grad
doteran i uobražen?
*
Čuvaj mi moje Laloše
što sve to podnose po svom…
Čuvaj mi moje dođoše
koji su ovde našli dom.
*
A najviše mi čuvaj nju
nek joj se zlobni povinu
kad na biciklu preleti
Dunavsku i Zmaj Jovinu.
*
Čuvaj mi, Bože, tambure,
uspavanke iz šalajke
i ono malo neba
iznad Salajke.
*
Sa bele ruže Panonske
padaju zadnje latice…
Na stope predaka
i senku Matice.
*
Čuvaj mi, Bože, Novi Sad
Dok rđa se ne u’vati…
Čuvaj, jer će i on možda tebe
opet čuvati.
