Đaci u Finskoj po školi hodaju u čarapama, u Estoniji od prvog razreda uče da programiraju… Ovo su samo neka od iskustava koje je steklo šest naših prosvetnih radnica na studijskom putovanju po Evropskoj uniji.
Naš prosvetni drim tim za Evropu: (sleva) Tatjana Stefanović, Nataša Railić, Milena Arsić, Mirjana Stjepanović, Tatjana Stojsavljević i Gorica Njegovanović
Ovo pričaju učiteljice Gorica Njegovanović (32), Milena Arsić (28) i Tatjana Stojsavljević (43) i nastavnice Nataša Railić (42), Tatjana Stefanović (37) i Mirjana Stjepanović (30) iz OŠ “Mihajlo Pupin” u Zemunu, dok sabiru utiske iz Finske i Estonije, gde su sedam dana provele sa kolegama iz celog sveta. Kako kažu, opredelile su se za obilazak ove dve zemlje zbog uspeha koje njihovi đaci postižu na PISA testovima, radoznale da vide po čemu se njihov rad razlikuje od nastave u Srbiji.
Noge na stolu
– Očekivale smo rad na tabletima i teške zadatke, a onda se potpuno iznenadile. Atmosfera u finskim školama je potpuno opuštena, ocena nema do sedmog razreda, deci je dozvoljeno da samostalni rad obavljaju i van učionice. Tako oni uče po hodnicima, napolju, sede na prozoru, a normalno je i da dignu noge na sto i žvaću žvaku sve dok uče – u čudu pričaju prosvetne radnice ističući kako je sve to kod nas nezamislivo.
U školama koje su obišle u Helsinkiju đaci se osećaju komforno, a kućnoj atmosferi osim nameštaja doprinosi i obavezno izuvanje.
– Učenici po školi šetaju bosi iako su dole pločice, a temperatura je maksimalno 18 stepeni, tek kada je zima i blato oni mogu da donesu neke papučice. Tamo vlada mišljenje da će deca bolje raditi u opuštenim uslovima, a sa druge strane, na ovaj način smanjuje se i potreba za čistačicama pa im je povoljnije – ističe Tatjana Stojsavljević i dodaje da škola dobija budžet na osnovu broja učenika, a država im plaća i kompletan materijal i ručak.
Nema zvona
Dok nam pokazuje fotografije dece u đačkoj kuhinji i radionicama, učiteljica Njegovanović naglašava da ovi izborni časovi nemaju vremensko ograničenje, već traju dok se aktivnost ne završi.
– Učenici na časovima kuvanja rade po udžbeniku gde imaju razne recepte, a osim što jelo sami prave, vode računa i o tome kako se ono služi. S druge strane, u radionicu mogu da donesu i pokvareni bicikl od kuće koji potom zajedno popravljaju – kaže ona.
Na suštu suprotnost u pogledu discipline i digitalizacije naišle su u estonskim školama, gde đaci od prvog razreda uče programiranje, a od šestog imaju i robotiku, a školovanje u jednoj ustanovi traje 12 godina.
Forsira se engleski jezik i država učenicima plaća polaganje sertifikata, te sa oduševljenjem o njihovom izgovoru govori nastavnica engleskog Tatjana Stefanović, koja ističe da su bili kao “pravi mali biznismeni”.
– Kada smo naše kolege tamo pitali kako rade sa problematičnim đacima, kao da su se malo i začudili, a zatim rekli da oni imaju timove dece koji su za to zaduženi, dok mi imamo timove nastavnika! Isto tako, dovoljne su tri opomene direktora da bi dete bilo ispisano iz škole – kaže sa čuđenjem nastavnica Stefanović.
Nastavnice i učiteljice saglasne su da je svaka informacija sa ovog putovanja bila korisna i pune ideja planiraju šta će moći da primene na svojim časovima.
– Zanimljiv je tematski pristup, gde deca neki fenomen uče kroz više predmeta, što bismo u dogovoru sa kolegama mogli da realizujemo. Takođe, čini nam se i da učenicima znači kada imaju neku odgovornost, poput njihovih drugara u Estoniji koji sačinjavaju razne timove, što ne bi bilo loše realizovati i ovde – predlažu one.
Gubljenje vremena
Ipak, kako zaključuju, njihove kolege iz raznih delova sveta imaju veću slobodu u kreiranju nastave, ali i više vremena.
– Ovde se dosta značajnog vremena gubi u sastavljanju plana časa, zapisnika, dnevnika, dok oni nemaju tu obavezu. Takođe, volele bismo i da kod nas informacije brže putuju do ministarstva, kako bismo češće mogli da uvodimo neke promene, da odnos prema našoj profesiji bude bolji, sa više poverenja – saglasne su one.
I dok razgovaraju o tome za koju zemlju će se prijaviti sledeće godine, pozivaju i svoje kolege iz Srbije da se prijave sa svojim idejama.
– Ove godine je prvi put dozvoljeno osnovnim školama da se prijave za evropski projekat “Erazmus plus”, u kojem navode zbog čega bi išli u željenu zemlju i šta bi tamo radili. Pošto smo mi među prvim učiteljicama i nastavnicama kojima je projekat odobren, organizovaćemo u školi prezentaciju za sve zainteresovane kolege – najavljuju one.
Manje je više
Učiteljice i nastavnice ističu kako je osnovni princip rada u finskim školama manje je više.
– Prisustvovala sam nastavi finskog jezika u srednjoj školi kada je nastavnica tražila đacima da odrede subjekat i predikat u rečenici, što se kod nas radi još kod učiteljice. U neverici sam pitala da li je to sve, na šta mi je ona odgovorila da se stalnim ponavljanjem osnovnih stvari postiže više nego ako se samo prelazi opširnije gradivo – kaže nastavnica srpskog jezika Nataša Railić.
Milica Rašić
Foto: V. Lalić / RAS Srbija
Izvor: Blic
