Veliki ljubitelji piva sigurno u svom pivopijskom stažu nisu izbegli da probaju čuveno Jagodinsko pivo. Sa flaše naše domaće pivare i nakon čak 164 godine smeši nam se čuveni brkati čičica sa šubarom na glavi i čašom piva u ruci.
Čuvena slika omota ovog piva zaštićena je kao brend u Ženevi. Ali, ko je uopšte na toj, sada već čuvenoj, slici jagodinskog „Čiče“? Sledi vrlo interesantna i emotivna priča.
Čuveni Milosav Mitrović Losa (1892-1961) bio je veliki pivopija. Rodio se i živeo u levačkom kraju, u selu Dragovo (nastalog 1900. spajanjem tri sela, a kuma novonastalom selu bila je lično Draga Mašin). Milisav Mitrović, bio je borac u Prvom svetskom ratu, u kom je i teško ranjen, zbog čega su mu amputirane obe noge. Kako govori hroničar sela, Miroslav Simić, Losa je stalno obitavao u Jagodini.
Bio je teški invalid, ali ga to nije sprečavalo da se bavi poljoprivredom i putuje čezama kad god je mogao. Kasnije je nosio proteze i tako radio s njima. Smatrao je gubitak nogu svojom nagradom i često govorio da je to odlikovanje za borbu, bolje nego spomenik da su mu podigli. Najviše je voleo da sedi u selu ispred svoje stare kuće. Kada je bio u Jagodini, imao je besplatno pivo u bilo kojoj kafani ili restoranu gde se točilo i prodavalo „jagodinsko“. Poslednjih godina života bavio se pčelarstvom i imao nekoliko košnica. Bio je miljenik sela i svi meštani rado su sedeli sa njim i razgovarali.
A evo i kako je deda Losa dospeo na etiketu svog omiljenog piva –
Imao je čezu i konje i tako se stalno vozio kako bi popio pivo u jagodinskoj čuvenoj Šarenoj mehani. Tako je i upoznao neke radnike pivare koji su radili u komercijali. Njima se on dopao i pitali su ga da li bi mogli da ga fotografišu. Pri narednom susretu, to se i dogodilo. Deda Losa nije ni slutio da će postati prepoznatljiv lik i simbol „Jagodinske pivare“. U selu i danas žive njegovi unuci – Slobodan, Stojan i Dragomir. Prema njihovoj priči, svi su u kući i selu znali da su ga ti ljudi fotografisali, ali nisu znali zbog čega. Kada se njegov lik pojavio na nalepnici, silno se obradovao. Smatrao je da će tako živeti večno.
Njegov ugled među starim pivopijama i dalje je neprevaziđen, a postoji i legenda koja kaže da kad takve pivopije uđu u kafanu ili restoran, kelner ne pita koje pivo žele, već odmah donosi „jagodinsko“.
Jagodinska pivara ima dugu tradiciju, još od vremena Miloša Obrenovića. A evo kako se proizvodilo pivo toga vremena –
Jagodinska pivara je osnovana 1852. godine. Njen prvi pravni vlasnik i osnivač je bio Filip Stanković, trgovac iz Smedereva, blizak saradnik kneza Miloša. Fabrika je podignuta u neposrednoj blizini varoši na carigradskom drumu. Pivo se kuvalo u otvorenom kazanu male zapremine na vatri koja se ložila drvima a mešala drvenim lopatama, a potom spuštano u kvasne podrume radi vrenja i sazrevanja. Čuvalo se u velikim bačvama obloženim ledom.
Pivo je pretakano u flaše od 0.7 litara i u burad zapremine 25, 50 i 100 litara i tako transportovano u Jagodinu i druge gradove. Proizvodile su se tri vrste piva: belo „Moravac“, koje je imalo najveću potrošnju; crno „Kosovo“, sa znatno manjom potrošnjom i „Salvator“, sa znatnim procentom alkohola i ograničenom potrošnjom. Gde god da se nađete u Srbiji, pitajte nekog starijeg čoveka – sigurno će se setiti jagodinskog piva i njegovog prepoznatljivog čiče.
Izvor: Magacin
