Kod nas je drugačiji odnos učenika i profesora, on je skoro idealan, sa mnogo posvećenosti sa obe strane, kaže za “Blic” Srđan Ognjanović.
Osvojili smo u Moskvi prvo mesto iz hemije, iako se kod nas hemija uči manje nego u klasičnim gimnazijama.
Direktora Matematičke gimnazije ugostili smo nakon što su njegovi đaci dobili tri stipendije za Oksford, tri od ukupno pet predviđenih za ceo svet izvan Evropske unije. Razgovarali smo o školstvu u Srbiji, načinu rada, uspesima, ali i problemima sa kojima se suočava ova škola.
Svake godine vaši đaci upisuju najprestižnije univerzitete širom sveta i dobijaju stipendije… Kako to postižete?
– Ove godine je dasad devet učenika Matematičke dobilo stipendije za studije na Oksfordu, Kembridžu, na američkim univerzitetima… Kod nas dolaze najbolji đaci da se školuju, slični po kvalitetima, razmišljanjima jer znaju da imaju najbolje nastavnike, koji su pritom i sami bili učenici ove gimnazije. Rekao bih da je kod nas drugačiji odnos đaka i profesora, on je skoro idealan, sa mnogo posvećenosti s obe strane.
Ali po čemu se način na koji vi učite đake razlikuje u odnosu na način koji se primenjuje u ostalim školama u Srbiji?
– Mi naše đake učimo da razmišljaju, da razvijaju logiku. Pokušavamo da za jedan problem nađemo pet različitih rešenja, a ne jedno rešenje za pet problema. Naši đaci su, recimo, zbog razvijene logike prošle godine osvojili prvo mesto na takmičenju iz hemije u Moskvi, iako se kod nas hemija uči manje nego u klasičnim gimnazijama.
S kojim problemima se suočava Matematička gimnazija?
– Imamo dva glavna problema. Prvi je dom za učenike. Mi imamo 100 đaka koji su došli iz unutrašnjosti, a nemamo dom u koji bismo ih smestili. Obećavali su nam i kampus, čak je i plan usvojen, međutim dalje od toga se nije otišlo. Naši đaci su raštrkani po domovima, umesto da budu smešteni u jednom, koji bi bio njihov centar i koji bi služio za nauku. Takav dom bi pomogao atmosferi među učenicima, u njemu bi se održavala predavanja, a đaci bi bili smešteni na jednom mestu. Drugi problem jeste taj što nam status nije najbolje rešen. Za nas važe zakoni kao i za sve ostale škole, međutim mi smo malo specifični. Nama bi mnogo značilo kada bi bio uveden poseban pravilnik za Matematičku gimnaziju. Ne tražimo poseban zakon, već samo da se postojeći prilagodi za nas.
– Najveći problem školstva jeste to što je sve manje dece. Mnoge škole se gase, jer je malo đaka, a škola na pojedinim mestima ima na svakih 500 metara. Takođe, problem je i finansiranje. Nema novca, gimnazije su u jako lošem stanju, negde prokišnjava, nemaju laboratorije i neophodnu opremu.
Na Kup Matematičke dolazi 140 učenika iz 15 zemalja
Krajem juna Matematička gimnazija organizuje Kup. Dolaze učenici iz mnogo država…
– Od 27. do 29. juna okupićemo oko 140 učenika iz 15 zemalja i oni će se takmičiti iz matematike, fizike i informatike. Cilj ovog takmičenja nije da se svim silama borimo za pobedu, već da se deca druže, stiču kontakte, upoznaju nove prijatelje… Cilj nam je i da đacima iz tih 15 zemalja pokažemo Beograd u najlepšem svetlu, da obiđu znamenitosti grada, muzeje…
Bojana Bogosav
Izvor: Blic
