Njen autor je Stana Avramović Karaminga iz Vranja, ugledna vranjanska pevačica. Stvorila je pesmu prema jednoj istinitoj, tragičnoj sudbini. Stani je majka na samrti ispričala priču po kojoj će nastati čuvena pesma.
Dimitrije, Stanin brat od tetke, oženio se Stanom, po kojoj je autorka dobila ime i za koju se pričalo da je bila najlepša devojka od Vranja do Niša. Dimitriju je pripala devojka oju su svi želeli, ali nisu mogli da imaju dece.
– Badava, Stano, tvoja lepota, kad nisi rodila muško ili žensko. Svi se kunu u decu, a ja u tebe! – počeo je vremenom da joj prebacuje.
Stanu je Mitin ujak Toma, Karamingin otac, spasio samoubistva predloživši joj da zatrudni sa drugim čovekom. U četrdesetoj godini lepotica donosi srećnu vest, svi očekuju bebu, ali ona umire na porođaju, ostavlja kući dete koje su svi silno želeli.
Ujka Toma odlučuje Dimitriju da kaže istinu:
– Izjedosmo Stanu, prvo tvoja majka, pa ti i onda ja… Tvoja majka, što je kinjila. Ti što si nerodan, a ja što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje.
Dimitrije odgovara da su ionako dete hteli da usvoje, da je ovo bar „moja Stana rodila“, a sutradan, na groblju, pred rođacima dok su Stani davali prvu subotu, Dimitrije vadi pištolj, ubija se, pre toga zatraživši da ga pored Stane pokopaju.
Od tuge tri dana kasnije umire mu majka Bosa, malo kasnije i ujak Toma.
Tako je Stana Karaminga izgubila oca. Stana je umrla 1969. godine, na sahrani su po njenoj želji svirali ovu njenu pesmu, koja je opisala tragičnu priču njene porodice.
Pesma je najduža poznata po interpretaciji Vasilije Radojčić, a u novom ruhu donela ju je Bilja Krstić.
Izvor: dnevno.rs
