Više ne možemo da razdvajamo događaje digitalnog i fizičkog sveta, oni su isprepleteni na svakom nivou i ono što se desi u jednom ima ogroman efekat u drugom. Zato su nam potrebni digitalno obrazovani i odgovorni građani – En Gileran, viši pedagoški savetnik portala eTwinning.
Živimo i svakodnevno komuniciramo u digitalnom svetu, što nas čini digitalnim građanima. Ipak, kako treba da reagujemo i ponašamo se u takvom svetu nije uvek sasvim jasno, posebno kada je reč o deci školskog uzrasta. Digitalno građanstvo je pozitivan pristup koji pomaže učenicima da nauče kako da sigurno, odgovorno i efikasno koriste tehnologiju i budu pametni članovi digitalne zajednice. Cilj ovog koncepta je da se učenici upoznaju sa pravima i odgovornostima digitalnih građana, razumeju kako se njihova ličnost uklapa u digitalni svet i pomogne im da upravljaju svojim digitalnim životom.
Edukacija učenika o digitalnom građanstvu
Časovi iz digitalnog građanstva u suštini znače isto što i edukovati učenike da budu dobri građani. Digitalni svet po mnogo čemu je nalik stvarnom svetu gde postoje određene norme i pravila ponašanja. Da li biste poslali dete samo prvi put u prodavnicu da nešto kupi, a da mu pre toga ne objasnite da li treba da sačeka kusur ili ne? Ili da li biste ga pustili da bez vaše pratnje ode do autobuske stanice na putu do škole, a da ga prethodno niste upozorili da ne razgovara sa nepoznatim ljudima? Na sličan način ne možemo da dozvolimo da se učenici sami snalaze u digitalnom svetu misleći da će već nekako otkriti kako tehnologija i internet funkcionišu. Roditelji i nastavnici moraju udruženim snagama da rade na tome kako bi učenike pripremili za digitalan svet, kao što ih edukuju za budući život. Bilo da se radi o školi ili radnom mestu – tehnologija, internet i društvene mreže alati su koje će učenici svakodnevno koristiti.
Sa druge strane, kao što roditelji i nastavnici ne mogu da očekuju da će decu naučiti životnim lekcijama kako bi pokrili širok spektar situacije i problema u stvarnom svetu, tako ni očekivanja edukatora ne mogu da budu da će ih naučiti digitalnom građanstvu za jedan školski čas, deset časova ili jedno polugodište. Zato je potrebno da edukatori digitalno građanstvo prihvate kao način razmišljanja i uključe ga, kad god su u prilici, u postojeći nastavni plan i program, u okviru različitih lekcija.
Copyright: Syda Productions
Devet elemenata digitalnog građanstva i njihova primena u nastavi
Sledi devet elemenata digitalnog građanstva koje je definisao Majk Ribl, autor knjige „Kako odgajiti dete u digitalnom svetu“ i jedan od tvoraca koncepta digitalnog građanstva, zajedno sa primerima kako ovaj koncept može da se primeni tokom nastave iz različitih školskih predmeta:
1. Digitalni pristup – Činjenica da nemaju svi ljudi podjednak pristup tehnologiji.
U časovima geografije obratite pažnju na zemlje Trećeg sveta koje se suočavaju sa problemom pristupa tehnologiji. Istražite neke od inicijativa koje su pokrenute kako bi se taj problem rešio. Analizirajte da li i na koji način upotreba tehnologije pravi razliku i unapređuje društvo.
2. Digitalna trgovina – Bezbedna kupovina i prodaja robe putem interneta.
Na časovima matematike odredite novac koji je potreban za otvaranje onlajn prodavnice na Etsy i prodaju nečega. Na osnovu Etsy politike privatnosti analizirajte koliko ste upoznati sa tim gde se vaša finansijska sredstva čuvaju nakon obavljanja prodaje i kako vam se distribuiraju.
3. Digitalna komunikacija – Pravilna i sigurna onlajn razmena informacija.
Na času jezika neka učenici naprave razliku između oblika komunikacije koji su prihvatljivi da se koriste u interakciji sa kolegama: telefonski pozivi, slanje poruka, imejla ili komunikacija preko Tvitera tokom radnog vremena. Razgovarajte o tome kako biste se nekome obratili koristeći svaki od navedenih oblika komunikacije (ostavljanje glasovne poruke ili sastavljanje imejla formalnog sadržaja) i odredite odgovarajuće vreme korišćenja za svaku metodu komunikacije.
4. Digitalna pismenost – Edukacija o načinu korišćenja digitalne tehnologije.
Na času informatike, razmotrite koliko se tehnologija promenila u vezi sa „čet sobama“. Analizirajte razliku između Instant Messengera, koji se nekada više koristio, i današnjih alata za video-konferenciju poput Google Hangouta. Uočite mere opreza kojih korisnici treba da budu svesni kako bi bili bezbedni u svakom okruženju.
5. Digitalni moral – Korišćenje tehnologije poštujući odgovarajući kodeks ponašanja.
Organizujte interaktivnu diskusiju na temu omiljenih društvenih mreža među učenicima. Neka iznesu anonimne primere kada su bili svedoci da je neko koristio društvene mreže kako bi druge povredio, bilo u stvarnom životu ili medijima. Diskutujte o posledicama za pojedince koji su bili žrtve incidenta na društvenim mrežama. Zatim neka učenici iznesu primere pozitivnog korišćenja društvenih mreža, na osnovu kojih bi član komisije za prijem na fakultet ili budući poslodavac mogao da stekne dobar utisak o njima.
6. Digitalni zakon – Koriščenje tehnologije i sadržaja pronađenih na internetu u skladu sa zakonom.
Na času istorije neka studenti dokumentuju svoja saznanja o određenim istorijskim događajima koristeći informacije koje su pronašli sa različitih izvora na internetu kao što su blogovi, onlajn izdanja novina i YouTube video-klipovi. Neka analiziraju način na koji različiti mediji navode izvore svojih tekstova i opišu svako neetičko, netačno izveštavanje ili ono koje nije potkrepljeno činjenicama.
7. Digitalna prava i obaveze – Pored slobode na internetu takođe imate obavezu da se odgovorno ponašate.
Na časovima likovnog podelite učenicima crtež stopala. Koristeći trajne markere, zadajte im da nacrtaju aplikacije ili navedu načine na koje koriste internet unutar stopala. Prodiskutujte o crtežima sa učenicima i objasnite im da svi sadržaji na internetu – od video-klipova koje gledaju, stvari koje pretražuju, do komentara koje pišu – ostavljaju trag, i to trajan. Objasnite kako otisak stopala na papiru predstavlja naš otisak u digitalnom svetu, zbog čega je važno da se uverimo da će naš otisak biti pozitivan.
8. Digitalno zdravlje i velnes – Fizičko i psihološko blagostanje u digitalnom svetu.
Na času fizičkog upotrebite android aplikaciju za trčanje. Analizirajte na koji način oflajn aktivnosti pozitivno utiču na fizičko zdravlje pojedinca, kao i kako digitalni uređaji mogu da doprinesu maksimalnom korišćenju takvih koristi. Istaknite da je važno pronaći odgovarajući balans između onlajn i oflajn aktivnosti za dobro opšte zdravlje.
9. Digitalna bezbednost – Zaštita vaše bezbednosti na internetu.
Copyright: wavebreakmedia
Na časovima jezika pitajte učenike koje društvene mreže najviše vole da koriste. Pročitajte zajedno politiku privatnosti i uslove korišćenja za prve dve koje su najpopularnije. Prodiskutujte o njihovom značenju.
Dok inkorporiraju časove digitalnog građanstva u nastavni plan i program važno je da edukatori ne zaborave da kao što ne mogu da pripreme svoje učenike za svaki problem sa kojim će se suočiti u stvarnom životu, isto tako neće moći da ih nauče kako da reaguju u svakoj situaciji dok koriste internet. Umesto toga, njihov fokus treba da bude na tome da im usade „svest“ i osnovno razumevanje šta je ispravno a šta pogrešno kako bi se sigurno i odgovorno ponašali u digitalnom svetu i stvorili pozitivan online identitet.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
