Neće. Neće pa neće. Ma neće! Možeš da se trudiš koliko hoćeš, da želiš najviše što se može, u to da utkaš i nadu i samopouzdanje. Da iskreno veruješ. Da tačno vidiš, znaš i osetiš to unapred. Ali, neće. Neće pa neće.
Nema toga ko je malo iskusniji u ovozemaljskom životu, a da mu nije došao taj dan bar jednom, da oseti taj neobičan, smetajući domino efekat. Kada kola u jednom trenutku krenu nizbrdo, nekada se mogu zaustaviti, a nekada ne. To kada neće, šta god radio, ne možeš ih zaustaviti i svaki potez je osuđen na neuspeh. Obično se tada čovek zapita šta uraditi u takvom trenutku.
Pa, recept poseban i ne postoji. Vredi pokušavati, boriti se, truditi se. Dati sve od sebe. Sebe bodriti i hrabriti, biti bodren i hrabren, činiti što je do čoveka, do ljudi. Ako ni to u takvom danu ne pomogne da se zaustavi niz domina koje se ruše, da se ne zaustave kola koja putuju nizbrdo, pa onda treba shvatiti da, jednostavno, neke stvari u potpunosti i ne zavise, u tom trenutku, od onoga koji pokušava sve.
Neko bi rekao da je to loša sreća, peh, baksuz, loš dan…i svašta nešto slično…neko bi jednostavno, narodski opsovao, neko kiselo osmehivao, neko zaplakao…Jer, tada obično sve to izgleda žalosno, mada da ne izgleda žalosno, nekada bi bilo i smešno. To su takve situacije, to su takvi dani. To je tako.
I zato, nastaviti svoj put, svoje bivstvovanje i delovanje pravom stazom. Neuspeh jednog dana, jedne prilike, jedne životne situacije ostaviti iza sebe. Što pre – to bolje. Budućnost dolazi, a sa njom i nove prilike i nove šanse. Za neiskorišćenima ne treba žaliti ako si učinio sve u tom trenutku, jer jednostavno – loš dan se dešava i najboljima.
