Danas se prizemljujem i režem
krila, nije dan za let i visine,
nemoj ni ti leteti,
idemo negde gde je tišina,
naše skriveno mesto
da se opijamo ljubavlju
i tragamo za nedostižnim
pronađenim u nama i volimo dugo…
Pogledaćeš sa najviše visine
kote ljubavi i okolinu…
Ogromno svetlo svetionika,
duša igra za sebe
i svako je u svojoj priči.
Uživaj u svojoj, opusti se i ćuti…
Volim te slušati u tišini,
razumem te odlično u njoj…
Zaigrajmo ludi ples ljubavi, daleko
od ljudi i svih dosadnih lica
otrovnih ništavila,
što ujede sipaju zla posvuda i
žena koje ti ne daju mira.
Hoću svoj trenutak podeljen
samo sa tobom,
a kad se vratim u stvarnost,
biće mi svejedno za vazduh oko
mene. Želim trenutak koji daje
normalnost, bez vremena
i gledanja na sat, daleko od
svih, bez ređanja nizova slika,
bezličnih likova
što zaviruju, prate i sve vide…
Hoću tvoje vreme samo za mene.
