U okviru kompleksa vojničkog groblja Zejtinlik, ispred kuće u kojoj je živeo, otkrivena je spomen-bista posvećena deda Đorđu — starini koji je čitav svoj život posvetio očuvanju sećanja na heroje iz Prvog svetskog rata.
*
Đorđe Mihajlović, u narodu poznat jednostavno kao deda Đorđe, još za života je proglašen za Solunca, i iako to nije bio, unapređen u ratnika, iako se nije borio, kao heroj odlikovan od otadžbine onih čije je grobove poput najvećih svetinja čuvao, heroj je zapravo i bio! Jer, čitav život posvetiti, ne samo brizi o humkama naših slavnih predaka, već i o očuvanju srpske istorije i kolektivnog sećanja, ravno je podvigu.
Bista, dar livnice „Jeremić“, delo je vajara Ljubomira Lackovića i predstavlja trajnu počast čoveku koji je čitav život posvetio brizi o Zejtinliku, večnom domu više od 7.000 srpskih ratnika.
*
Kada je 1928. preminuo, o Zejtinliku je nastavio da brine njegov sin Đuro koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Đuro Mihajlović umire 1961. godine i biva sahranjen uz oca na Zejtinliku, a brigu o večnoj kući hrabrih ratnika preuzima Đorđe, koji će tu dužnost obavljati tako predano kao da brine o večnoj kući svojih najmilijih.
*
Više od pola veka, tačnije 62 godine, deda Đorđe je dočekivao i ispraćao, kako potomke stradalih srpskih ratnika, kojima je pokazivao gde su pohranjene kosti njihovih predaka, tako i visoke zvaničnike, strane delegacije, istoričare i svakog slučajnog ili namernog posetioca ovog svetog mesta. Posetiocima se činilo da zna sve o svakom vojniku — čiji je, odakle je došao, za koju se jedinicu borio, gde je poginuo.
*
Sa šajkačom na glavi, bez koje nije nikuda izlazio, pričom je slušaoca vraćao u prošlost, govoreći da slavna istorija srpskog naroda treba da se pamti i prepričava, naročito mladim naraštajima. Posebno se radovao kada bi Zejtinlik posetili unuci junaka čije je humke čuvao.
*
Za svoju posvećenost dobio je Orden srpske zastave drugog stepena, Orden Svetog Save prvog stepena i nagradu Majka Srbija, a pre četiri godine i srpsko državljanstvo.
„Živeo sam za dan kada mi je Srbija dodelila državljanstvo. Živeo sam, jednako, kao i u nadi da doživim stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, a vama sam to, onda, poverio. Dočekao sam, eto, i jedno i drugo“, rekao je Mihailović onog dana kada mu je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uručio pasoš.
*
Danas, kada deda Đorđa više nema da nad humkama bdi i o slavnoj prošlosti srpskog naroda pripoveda, na Zejtinliku stoji njegova bista kao trajno svedočanstvo o čoveku koji je čitav svoj život posvetio očuvanju sećanja na heroje Velikoga rata.
*
Izvor: sputnikportal.rs
