U 2005. godini 45.9% žena stupilo je u brak pre 18. godine, dok je 2014. godine taj procenat porastao na 57%.
Novi Bečej, 23. avgust 2019 – Šesnaest muškaraca, poreklom Roma, sedelo je u krug u dvorištu udruženja Roma u Novom Bečeju.
Ispred njih, projektor je na platnu slao titrajuće pokretne slike. Dok su se smenjivali snimci romskih običaja, muzike i nošnje iz celog sveta, njih šesnaestorica odgovarali su na pitanja ozbiljno i sa interesovanjem.
Ispred njih su Nenad Vladisavljev i Miroslav Nikolić, predstavnici Udruženja romskih studenata koji su organizovali i vodili radionicu.
Svrha razgovora sa Romima je suzbijanje dečijih brakova čija je rasprostranjenost među ženskom populacijom u romskim naseljima značajno porasla u poslednjih 14 godina – sa 45.9% žena koje su stupile u brak pre 18. godine, 2005. dok je 2014. taj procenat porastao na 57%.
Istraživanja pokazuju i da je skoro jedna petina stupila u brak pre navršene 15. godine!
U 2005. godini 45.9% žena stupilo je u brak pre 18. godine, dok je 2014. taj procenat porastao na 57%.
Ali, zašto muškarci razgovaraju o romskim običajima i romskom identitetu?
„Naš cilj je da one Rome koji su očevi ili dede ženske dece uputimo u to da stupanje u dečije brakove nije deo identiteta romske zajednice, kao što se misli“ kaže Nenad Vladisavljev.
„Prethodno smo u istom gradu obavili jednu radionicu sa mladićima, koje smo isto tako suočili sa stereotipima koji su u vezi sa drugim nacionalnim grupama. Zatim smo te stereotipe srušili, a onda krenuli i sa rušenjem stereotipa da je stupanje u dečije brakove deo identiteta Roma – a nije“, dodaje Nenad.
Ipak, da bi se do razgovora o toj temi došlo, Nenad i Miroslav prvo treba da zadobiju poverenje grupe.
Zato, pri upoznavanju i otpočinjanju rada traže od učesnika da nakon predstavljanja otpevaju romsku himnu „Đelem, đelem“.
„Reči himne se razlikuju od dijalekta do dijalekta“, objašnjava im Miroslav Nikolić dok uzima gitaru kojom svira prve taktove himne, „vi pevajte dijalektom koji koristite, koji je deo identiteta ovog kraja“ polako ih uvodeći u pojam identiteta koji ne uključuje ono što obično znamo kao „predrasude“.
„Naš cilj je da one Rome koji su očevi ili dede ženske dece uputimo u to da stupanje u dečije brakove nije deo identiteta romske zajednice, kao što se misli.“
Dok radionica odmiče učesnici saznaju da način oblačenja, boja kože, vrsta muzike koju Romi slušaju nije deo identiteta, jer postoje i druge nacionalnosti koje imaju istu boju kože, romska nošnja varira od regije do regije, kao i muzika.
Dakle, učesnici polako usvajaju da neke stvari za koje su bili ubeđeni da su deo romskog identiteta pre pripadaju stereotipu o Romima.
Na kraju, stereotip je i to da Romi treba da mladi stupaju u brakove i polaznici će i to saznati i razumeti bolje nakon što su već nekoliko stereotipa o sebi sami srušili.
„Rano stupanje u brak znači gubitak šanse da se školuješ, da stekneš dobro obrazovanje koje će ti doneti bolje izglede za dobar posao. Ranim stupanjem u brak, naročito kod devojčica, njihova pozicija u društvu se dodatno otežava i marginalizuje i, naravno, nastavlja se taj začaran krug siromaštva koji mi ovako hoćemo da prekinemo – objašnjavajući mladićima da ne uzimaju za žene devojčice, i odraslima da to ne dozvoljavaju svojoj deci“, kaže Nenad Vladisavljev.
Miroslav Nikolić koji poput Nenada Vladisavljeva, kolege iz Udruženja romskih studenata, poznaje negativne primere stupanja u dečiji brak u svojoj neposrednoj blizini kaže da ga je to motivisalo da se bori protiv ovog problema.
„Rano stupanje u brak znači gubitak šanse da se školuješ, da stekneš dobro obrazovanje koje će ti doneti bolje izglede za dobar posao.“
Navodi da podrška UNICEF-a njihovom radu predstavlja šansu da se stvari menjaju brže.
„Ovo je jedna mala iskra u mraku. Očekujemo kasnije vatru uz veliki rad. Do vatre se mora stići kad tad. Dobro je što postoje male varnice – nismo u mrklom mraku i točak se okreće polako ali sigurno.“
Projekat Udruženja romskih studenata ima za cilj da doprinese aktivnostima koje UNICEF sprovodi sa partnerima u Pirotu, Novom Bečeju i Beogradu, kao i na nacionalnom nivou, u cilju okončanja dečijih brakova u Srbiji.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UNICEF su podstaknuti ovim problemom, početkom 2019. godine pokrenuli Nacionalnu koaliciju za okončanje dečijih brakova čiji je zadatak da se kroz usmerenu i koordinisanu akciju relevantnih aktera doprinese okončanju dečjih brakova u Srbiji, naročito u romskoj populaciji.
Ovaj cilj ostvaruje se kroz zagovaranje za sprovođenje zakonodavnih i strateških okvira, jačanje opcija bezbednog izbora za devojčice romske nacionalnosti kao i promociju primera dobre prakse koji se realizuju u partnerstvu lokalnih zajednica, nevladinog, vladinog i privatnog sektora i medija.
U Koaliciji su i predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava, skupštinskih odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i prava dece, Zaštitnika građana, Poverenika za rodnu ravnopravnost, Grada Beograda, udruženja Bibija, Ternipe, Praksis, Indigo, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarije za inkluziju Roma, Udruženja Roma Novi Bečej, Centra za obrazovnu politiku, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, UNICEF-a i drugih UN agencije.
Izvor: unicef.org
