Jedanaestogodišnji Aleksandar Pejčinović, učenik OŠ „Milan Rakić“ u Beogradu dobitnik je nagrade “Čitalac godine”, Biblioteke grada jer je samo u 2017. godini pročitao čak 300 knjiga. I nije samo to razlog koji ga čini posebnim detetom. Njegovi odgovori vešti su i elokventni, da bi mu na bogatstvu rečnika i lakoći izražavanja pozavideli mnogi odrasli. Kao vrlo mali rešio je da unapređuje svoju duhovnost, a humani gest za koji se priprema posebno će vas zadiviti.
– Ja ne čitam iz obaveze, čitam zato što mi se sviđa. Već sa dve godine prepoznavao sam slova. Čitao sam ih na registarskim tablicama. A imao sam i mudrog učitelja, svoju mamu. Sa dve i po godine počeo sam polako da spajam slova, pa onda i reči, a malo-pomalo uspeo sam i da čitam. Od tada ne prestajem! Neko će pomisliti da nemam drugi život, da sam samo uz knjigu, ali nije tako. Treniram košarku, folklor, koristim mobilni telefon, družim se, a najviše volim biciklizam – priča ovaj vedar i svestrani dečak.
Od dobijanja nagrade čuo je razne komentare: Bilo je onih koji su govorili: „Aleksandre, bravo!“, ali čuo sam i veoma ružne komentare poput: „Šta ti to čitaš? Slikovnice?“ ili „Sigurno uzimaš knjige iz biblioteke, pa ih vraćaš nepročitane“. A bilo je i: „Pusti knjigu, gledaj‚ Farmu‘“ – kaže mladi Pejčinović.
Knjigama koje voli vraća se i po dva puta, a omiljene su mu one koje ostave pouku koja se teško zaboravlja: “Od knjige očekujem da je mudra, zabavna i zagonetna. Da ima pouku, ali da ne daje odmah sve odgovore, da može da me zamisli, da se sam zapitam o nekim temama. Volim i religiozne knjige, verujem u Boga. Iako moji roditelji ranije nisu bili pobožni, ja sam sam osetio potrebu za religijom. Presudan događaj je bio kada sam sa četiri i po godine pao sa tobogana. Tada sam rekao mami: „Odvedi me u crkvu, želim da pričam sa sveštenikom.“ Od tada osećam potrebu da se molim i da čitam religiozne knjige” – priča Aleksandar, koji je upisao i kurs brzog čitanja.
Iako bi bilo sasvim očekivano da zbog sklonosti ka književnosti iz srpskog jezika ima peticu kao vrata, nije tako.
– Na polugodištu mi je zaključena trojka iako se spremam za takmičenje – kaže mali čitalac.
Vršnjacima preporučuje knjigu „Baka gangster“ od Dejvida Vilijamsa.
Svoju dugu kosu, po kojoj je prepoznatljiv, nije pustio slučajno.
– Gledao sam jedan prilog u vezi sa akcijom „Kilometar kose“, gde se donira kosa deci oboleloj od raka. Želeo sam i ja da pomognem, pa sam rešio da je puštam. Čekam još malo da poraste, pošto je potrebno 15 centimetara zdrave kose da bi se ošišala i donirala – kaže Aleksandar.
Izvor: kurir
