Zvuči poznato? E, pa nije stih pesme Željka Joksimovića. Ali jeste ne tako ohrabrujuća slika današnjice. Ili, što bi rekao naš narod: „Kud svi Turci, tu i ćelavi Mujo“, dok bi stručnjaci to nazvali „sindrom refleksije“. Šta je po sredi?
Naime, radi se o usvajanju tuđih navika i ponašanja koje se potom projektuju u sopstvenom. Ova pojava, nimalo strana ni nepoznata, karakteristična je za mladi svet, koji, kako se danas čini, ima sve dostupno vreme da „poskida“ najnovije „fazone“ počev od toga kako je strašno „in“ zapaliti cigaru sa 14 ili 15 godina jer su videli da to rade matorci od 18, a kojima to strašno dobro pristaje. Tako će, valjda i ovi mlađi, negirati klinačke godine. I biće bolje prihvaćeni, razume se. Zatim, kakav je to način da se ne napiješ do svoje 15. svećice na torti??? Kako dooobro zvuči kad to ispričaju stariji, gde su se i koliko „uroljali“ i kako su lepe i inteligentne stvari radili tad… Vau! Čoveče, daj brzo da probam i ja! Da ne zaostajem!
Pored sve većeg broja kafića, splavova, uopšte, mesta za izlaske, mahom se traže (i pronalaze) još bolje destinacije koje su, nekim čudom, „tu odmah blizu“: Platičevo, Sremska Mitrovica, Vladimirci, Beograd… Ih, a niste čuli da se otvorila nova birtija na Novom Zelandu?! Ima i do tamo jedan avion, ali kreće iz Tokija. Požurite, mesta su ograničena!
Srećom, postoje u ovom gradu (Šapcu) i razni načini gde možete usmeriti svu tu silnu pubertetsku energiju: sportovi, folklor, likovna galerija, Kulturni centar, pozorište, muzika, literarne aktivnosti… Čast izuzecima, na koje bismo trebali da se ugledamo, sve se više okrećemo modernom (i pogrešnom) urbanizmu i krećemo se stazom manjeg otpora koje su prihvatljivije u sistemu. Nažalost, sistemu promašenih vrednosti.
Deca na raskrsnici: Živeti napamet
