Danas je dan auto-mehaničara – zašto mladi beže od odlično plaćenog zanata

„Mogu da kažem da ljubav prema automobilima datira još do malena. Imao sam mnogo autića dok se nije desila poplava 2014. u Obrenovcu. Moj otac ima dosta prijatelja koji drže servise i kada god bi on išao da se vidi sa njima, išao sam i ja. Tako mi je mehanika ušla pod kožu“, počinje priču Nikola Jovanović, najmlađi serviser u Srbiji.

Malo po malo, kaže, počeo je i sam da odlazi u obližnje servise.

„Zanimalo me je kako automobili funkcionišu, a ovo je jedini posao gde to mogu da vidim i naučim“, objašnjava naš sagovornik.

„Za to što radim još ne primam platu. Tražio sam od gazde auto-servisa u kojem sam da učim zanat. To radim iz ljubavi. Dosta toga znam da popravim na vozilu, ali i dalje ima stvari koje ne znam. Imam tek 15 godina i ne mogu da znam sve“, iskren je Jovanović.

Nikola je odličan đak. Ide u Tehničku školu, smer elektrotehničar računara.

„Upisao sam ovaj smer, jer nisam želeo da mi prosek koji sam ostvario u školi i na prijemnom propadnu. Imao sam 92,71 poena pa mi je bilo glupo da upišem nešto za šta treba 40-50 poena. Ali, mehaniku, kažem, zaista volim“, objašnjava ovaj tinejdžer.

„Svi bi voleli da budu direktori firme, da su čisti i da ništa ne rade. Ovo je posao koji je malo fizički zahtevniji i jeste da se čovek malo upralja, ali prihodi mogu da budu kao da ste direktor u nekoj firmi. Ne znam zašto se ljudi stide ovog zanata. Ja se prvi ne stidim, a ono što je najvažnije ovo je pošten posao. Nije me sramota da u radnom odelu svratim u kafić, da odem do prodavnice…“, ističe Jovanović.

Svojim primerom, kaže, želi da ohrabri sve koji vole da stvaraju svojim rukama.

„Potražnja za majstorima nikad nije bila veća. U auto-servisima nema više kanala, zamenile su ih dizalice. Moderan majstor mora da zna puno o elektrici i elektronici, da bude dobar dijagnostičar. Majstori ne da nisu neznalice, naprotiv, sve više moraju da znaju kako bi servisirali moderna vozila“, objašnjava naš sagovornik.

Nelojalna konkurencija oterala kvalitetne servisere iz zemlje

U Udruženju Auto-servisi Srbije kažu da je Nikola jedan od retkih primera da se mladi iskreno interesuju za zanate. Auto-mehaničar je, navode, deficitarno zanimanje.

„Nažalost, to je trend koji se dešava sa svim zanatima. Prema nekim procenama Srbiji fali između 60 i 70 hiljada kvalifikovanih zanatlija. Što se tiče auto-servisa teško je proceniti, jer je stanje u branši prilično neuređeno. Podaci pokazuju da preko 60 posto auto-servisa funkcioniše nelegalno i to je i dovelo do toga da majstori nedostaju“, kaže Aleksandra Đurišić, menadžerka UASS.

Ovaj trend je, objašnjava, posebno izražen u malim sredinama.

„Naše kolege ističu da su zbog postojanja velikog broja nelegalnih servisa prinuđeni da spuštaju cene svojih usluga da bi bili konkurentni. U manjim gradovima ima na desetine servisa koji funkcionišu u garažama, a samo dva ili tri koja su legalna i to je mnoge majstore oteralo iz zemlje. Odlazili su tamo gde se zanat mnogo više ceni i plaća“, kaže naša sagovornica.

„U velikim sredinama poput Beograda i Novog Sada situacija je drugačija, tu se dobro naplaćuje rad i znanje, ali i dalje fali veliki broj zanatlija“, dodaje Đurišićeva.

Zbog predrasuda, pre svega, roditelja prema zanatima, deca sve manje upisuju tehničke i mašinske škole.

„Poslednjih 10-20 godina je sve veći trend da deca upisuju gimnazije i škole posle kojih se odlazi na fakultete. Sa razvojem tehnike i tehnologije se i deci i roditeljima čini da će bolje zarađivati kao menadžeri, bankari, advokati… Zanatlije su smatrane za neznalice, za ljude koji ne zarađuju puno“, kaže menadžerka UASS.

Auto-industrija se, objašnjava, jako brzo razvija.

„Paradoksalno je da je sve manje ljudi koji znaju da popravljaju automobile kako treba, a automobili su sve komplikovaniji i sofisticiraniji“, ističe naša sagovornica.

„Čak i deca koja upisuju tehničke i mašinske škole ne dobijaju adekvatna znanja. Uče na starim modelima, uče o karburatorima koji se više ne ugrađuju automobile. Imamo hibridna i električna vozila, a u Srbiji nemamo nijedan obrazovni profil koji školuje decu koja će sutra da popravljaju tu vrstu vozila. U Beogradu su se ugasila sva odeljenja limara, farbara“, dodaje Đurišić.

Dobri majstori sve više mogu da naplate svoj rad

Serviseri su ovaj problem prepoznali i već godinama ukazuju na njega.

„Sigurno nam fali 10.000 kvalifikovanih majstora koji se bave servisiranjem vozila. Čak i da danas svi upišu kvalitetan smer i počnu da dobijaju adekvatna znanja prve rezultate možemo da vidimo tek za četiri godine. Zato kao udruženje pokušavamo da podržimo sve kako bi se poboljšao trenažni proces u školama. To podržavaju i kompanije, jer prepoznaju problem manjaka majstora“, ističe naša sagovornica.

Činjenica je, podseća, da majstori sve više i sve bolje mogu da naplate svoj rad i svoje znanje.

„Vrlo dobro se zna ko je dobar majstor ne samo u malom gradu, već i u velikim. Dobri majstori u Beogradu imaju platu 1.200-1.300 evra… Naravno, početnici ne mogu da dobiju tako veliku platu. Ali, one su 70.000, 80.000 dinara… Što više majstori znaju, više i zarađuju. Mnogo se ulaže u opremu, dijagnostiku… Ovo je sada mnogo čistiji posao nego pre 30-40 godina kada je nastala serija ‘Majstorska radionica'“, kaže Đurišićeva.

Odavno je poznato da je zanat zlata vredan.

„Često stari majstori kažu da su plaćali da bi učili zanat, a sada deca na praksi primaju platu. Time želimo da ih stimulišemo da se bave ovim zanimanjem i da im pokažemo da mogu da žive u svojoj zemlji i da lepo žive od ovog posla“, objašnjava naša sagovornica.

Obrazovni sistem ne prati ubrzani razvoj autoindustrije

Da obrazovni sistem Srbije nije adekvatno odgovorio na ubrzani razvoj auto-industrije slaže se i Ljubiša Tjupa, nastavnik u ETŠ Mija Stanimirović iz Niša.

„Do pre 30-ak godina vozila nisu bila tako tehnički napredna i automehaničari i auto-električari su se zasebno školovali i zasebno su radili. Svako ko je vozio je znao da li je u pitanju mehanika ili elektrika. Sa razvojem elektronike, inforamtike, novih zakonskih propisa o bezbednosti i zaštiti, kao i o izduvnim gasovima, počeo je nagli prodor elektronike u vozila. I tu se javio problem kako dalje održavati to vozilo. Mehaničari i električari su bili zbunjeni“, kaže Ljubiša Tjupa.

Škola u Nišu je to prepoznala pa je đake počela da edukuje za zanimanje Tehničar za elektroniku na vozilima koji objedinjuje poslove auto-mehanike, auto-elektrike, auto-elektronike, dijagnostike i programiranja kod vozila.

„Samo stručnjak koji sve to savlada tokom školovanja može da popravlja savremena vozila. Mnogi to ili nisu želeli da prihvate ili nisu imali informacije ili su možda bežali od nove tehnologije i zadržali su stara zanimanja. Tako da je tu došlo do raskoraka. Zato poslodavci imaju veliku zamerku da ne mogu da nađu dovoljno kvalitetnu radnu snagu“, objašnjava naš sagovornik.

Objedinjavanje dva različita smera uz dodavanje novih znanja podrazumeva prelazak sa trogodišnjeg na četvorogodišnje obrazovanje. I to je standard u EU. Upravo je ova niška škola jedna od onih koje obrazuju decu po ovim merilima. Godišnje upišu jedno odeljenje od 30 učenika.

„Nemamo problem sa motivacijom đaka. Dolaze nam učenici koji su završili osnovnu školu sa odličnim uspehom i to im je i prva želja. Naša škola je odlično opremljena, jer smo 2003. dobili opremu od EU. To smo širili i sa poslodavcima, pa smo dobili i prostor. Imamo odlične nastavnike“, objašnjava profesor.

„Uz to, ono što je ključno je saradnja sa auto-servisima. Trenutno sarađujemo sa više od 40 vrhunskih auto-servisa. Učenici pitaju da i za vreme raspusta idu na praksu i subotom“, kaže Tjupa.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da se oko 55-60 posto učenika koji završe ovaj smer odlučuje za nastavak školovanja, dok se 40-ak posto njih zaista bavi automehanikom.

„Mi opslužujemo region sa oko milion vozila. Samo u Nišu ima preko 250 auto-servisa, a u regionu ih je oko 400. Tako da je ovih 12 do 14 učenika koliko ih godišnje završi školu i počne da radi nedovoljno“, objašnjava profesor.

„Mogu da kažem da ne prođe dan da me neko ne pozove da ne traži dobro dete. Obrazovanje je sporo i ovaj problem ne može da reši jedna škola. Niz škola mora da se bavi time i da imamo veliki broj učenika koji završavaju ovako kvalitetnu obuku“, dodaje naš sagovornik.

Zahtev za uvođenje novog smera – Tehničar mehatronike vozila

Zahtevi poslodavaca su sve viši, jer se na tržištu pojavljuju vozila koja u sebi imaju i po 50 računara. Zbog toga su ova škola, Udruženje Auto servisi Srbije, Privredna komora Srbije i poslodavci auto-servisa pokrenuli inicijativu kod Agencije za kvalifikacije za uvođenje obrazovnog profila Tehničar mehatronike vozila u dualnom sistemu obrazovanja.

„Očekujemo da ove godine upišemo prvu generaciju učenika za zanimanje Tehničar mehatronike vozila. U planu je da se formiraju centri za obuku nastavnika za nove tehnologije iz oblasti auto-tehnike“, kaže profesor.

„Takođe, trebalo bi da se obavi analiza potreba sadašnjih auto-servisera i da im se omogući da kroz neformalno obrazovanje prošire svoja znanja i veštine za efikasniji rad na novijim vozilima. Sve ovo može da se obavi samo ako se udruže auto-servisi, kompanije iz auto-industrije, škole i državne institucije“, zaključuje Tjupa.

Majstorije iz radionice i na „Jutjubu“

Od kada je u radionici Nikola Jovanović ima i svoj Jutjub kanal na kojem promoviše majstorisanje i zanat.

„Reakcije na moj kanal su uglavnom lepe. Malo se ljudi začude kada vide koliko imam godina i da snimam mehaniku. U prethodnom periodu sam imao nemili događaj da mi je ugašen kanal, pa sam pre nekoliko dana otvorio novi. Tako da sada imam oko 900 pratilaca, a prethodni je brojao više od 20.000. Ugašen je jer moji videi navodno nisu bili bezbedni za decu. Kako i zašto ne znam“, kaže Nikola.

„U svojim snimcima pokazujem kako uraditi nešto na automobilima. Fizički je najteže skunuti menjač zbog njegove težine, a najlakše je uraditi mali servis“, dodaje najmlađi serviser u Srbiji.

Kaže da je uvek srećan kada mu neko pošalje komentar da ga je njegov video zainteresaovao za zanat.

I dok se auto-industrija ubrzano menja, vrednosti koje se nikada neće promeniti su bezbednost i solidarnost na putu, na šta na Dan vozača i auto-mehaničara podsećaju iz UASS.

Izvor: rts.rs