BEOGRAD – Manifestaciju, povodom Svetskog dana autizma, danas će na Trgu Republike, u 11 sati, otvoriti gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nenad Matić.
Moto manifestacije je „Roditelji osoba sa autizmom imaju jednu želju, koja je tvoja“, a organizator manifestacije je Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, koje čine roditelji dece i odraslih osoba sa autizmom.
Na Trgu će tradicionalno biti postavljeno „Jaje lepih želja“, metalna konstrukcija visine 2,5 m, u koje će građani ulaziti i na parčetu papira ostavljati svoje želje i poruke podrške osobama sa autizmom i njihovim porodicama.
Jaje je simbol ljušture u kojoj žive osobe sa autizmom i njihove porodice, a koje je nametnuto od strane društva i sistema u kojem živimo.
U decembru mesecu 2007. godine, Generalna skupstina Ujedinjenih Nacija, usvojila je rezoluciju kojom je 2. april proglasen Svetskim danom osoba sa autizmom. Povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa autizmom, „Autizam Evrope“ podseća, države članice Evropske Unije i Saveta Evrope, na sledeću činjenicu: velika je potreba da se obrati posebna pažnja na autizam, uzimajući u obzir veliki problem ove vrste poremećaja.
Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života.
Na osnovu činjeničnih podataka, dobijenih naučnim istraživanjem, danas znamo da autizam nije retka pojava, a ukoliko se u obzir uzima ceo spektar autističnih poremećaja, ova vrsta poremećaja obuhvata 0.6% ukupne populacije. Ovo znači da u Evropi postoji oko 5 miliona osoba sa autizmom.
Države članice Evropske Unije i Saveta Evrope bi trebalo da povedu posebnu pažnju na poštovanje njihovih ljudskih prava i poštovanje njihove dostojanstvenosti.
Radi garantovanja dostojanstva, osobe sa autizmom ne treba smatrati, niti se prema njima odnositi kao prema populaciji koja nije sposobna da ostvari ciljeve kao što su nezavisnost ili samostalnost u odlučivanju. Osobe sa autizmom imaju identične ljudske vrednosti, kao i bilo ko drugi i prema tome imaju ista ljudska prava, kao i druge osobe sa invaliditetom.
Ni jedna osoba sa autizmom ne bi trebalo da bude uskraćena u slobodnom razvoju njegovog ili njenog nezavisnog života, u meri u kojoj je to moguće. Razvoj njihovih jedinstvenih potencijala, zavisi više od pristupačnosti primerenih, ranih, obimnih i doživotnih mera podrške nego od stepena njihovih ograničenja.
Država mora da obezbedi da osobama sa autizmom bude pristupačno doživotno obrazovanje.
Za osobe sa autizmom, obrazovanje predstavlja mnogo više od bazičnog prava. Deca sa autizmom moraju da imaju besplatno, adekvatno obrazovanje počev od predškolskog uzrasta. Specijalizovan pristup obrazovanju bi trebalo da podstakne đake u razvoju odgovarajućih obrazovnih aktivnosti, a u skladu sa detetovim najboljim interesom, snagom i potrebama. Prioriteti porodica uvek moraju biti uzeti u obzir.
Odrasle osobe sa autizmom bi takođe trebalo da imaju koristi od kontinualnog obrazovanja, a sa ciljem postizanja najveće moguće mere nezavisnog načina života i uključenja u radnu sredinu.
