21. novembar (8. novembar po starom kalendaru) je dan koji je Srpska pravoslavna crkva posvetila svim anđelima i prvom među njima arhangelu Mihailu.
Anđeli (anđeo je grčka reč i znači vesnik) su duhovna, bestelesna bića, izvršavaju Božji promisao, ima ih veoma mnogo i prema hijerarhiji su podeljeni u devet rangova ili činova.
Najviši među sedmoricom anđela, Mihailo, ima vrlo važnu dužnost kod svakog čoveka na zemlji –
Anđeli se na ikonama uvek slikaju u ljudskom obliku kao mladi ljudi. Oni nemaju telesnih želja i briga kao ljudi pa večno ostaju mladi i lepi, a pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikoni im se slikaju i krila. Svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duša i tela. Ti anđeli čuvaju čoveku život i zdravlje i paze da čovek, zbog svog neznanja i nesmotrenosti ne napravi kakvu pogrešku. Obučeni su u belu odeću, plaštove, u znak čistote i nevinosti.
Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo, koji ima još i titulu arhistratiga, a po kojem je ovaj praznik dobio ime. Na ikonama se arhangel Mihailo predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, kao borac, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer, prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu. Ovaj praznik ustanovljen je u četvrtom veku nove ere. Arhangel Mihailo, zaštitnik loze Nemanjića, jedan je od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu.
Postoji posebnan značaj zašto se ovaj arhanđel slavi BAŠ u mesecu novembru –
Od davnina ljudi su praznovali anđele Božije, ali se često to izopačilo u njihovo obožavanje. Jeretici su ih ponekad tumačili kao bogove ili ih pak smatrali stvoriteljima čitavog vidljivog sveta. Na 4-5 godina pre Prvog vaseljenskog sabora održan je Laodikijski pomesni sabor i, svojim 35. pravilom, ustanovio ispravno poštovanje anđela. U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovljen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila i ostalih sila nebeskih u novembru. Zašto baš u novembru? Novembar je zapravo deveti mesec od meseca marta, koji se smatra trenutkom stvaranja sveta. A deveti mesec posle marta uzet je zbog devet anđelskih činova koji su najpre stvoreni.
Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, opisao je ovih devet činova u knjizi “O nebesnoj Jerarhiji”. U toj strogoj anđelskoj hijerarhiji, vojvoda anđelske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. Među anđelima vlada savršena jednodušnost i stroga hijerarhija u poslušnosti nižih činova prema višim, a sveukupno svetoj Božijoj volji.
Ime Mihailo u prevodu znači…
Svaki narod ima svog anđela hranitelja, a osim toga i svaki hrišćanin ima svoga anđela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga anđela hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se mnoštvo anđela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka.
Da anđeli Božji neprekidno opšte sa ovim svetom, o tome svedoči Sv. pismo jasno i nepobitno. Koje iz Svetoga pisma, koje iz Svetoga predanja, Crkva pravoslavna doznala je imena sedmorice načalnika angelskih sila, i to: Mihaila, Gavrila, Rafaila, Urila, Salatila, Jegudila, Varahila (uz to neki spominju i osmog – Jeremila).
Mihail na jevrejskom jeziku znači: ko je kao Bog ili ko je ravan Bogu. Sv. Mihail izobražava se još od prvih vremena hrišćanskih kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim potire Lucifera, satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu traku sa crvenim krstom. Arhanđeo Mihail smatra se naročito čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi verskih.
Šta znače imena ostalih arghangela: Gavrila, Rafaila…
Sv. Gavrilo znači – muž Božiji ili krepost Božija. On je blagovestitelj tajni Božjih, naročito tajne bogoovaploćenja, i svih ostalih tajni, koje s onom stoje u vezi. Izobražava se: u desnoj ruci drži fenjer sa zapaljenom svećom unutra, a u levoj ogledalo od zelenog kamena jaspisa. Ogledalo označava premudrost Božiju, kao tajnu skrivenu.
Sv. Rafailo znači – isceljenje Božije, ili Bog iscelitelj (Tov. 3,17; 25,15). Izobražava se: desnom rukom vodi Toviju, koji nosi ribu uhvaćenu u reci Tigru, a u levoj drži lekarski alabastar.
Sv. Uril – oganj ili svetlost Božija (3. Jezdra 5,16). Izobražava se sa licem i očima pognutim, a ruke držeći na prsima kao na molitvi.
Sv. Jegudil – svetitelj Boga. Izobražava se: u desnoj ruci drži venac zlatan, a u levoj trostruki bič.
Sv. Varahil – blagoslov Božiji. Izobražava se: nosi u nedrima ruže bele.
Jeremil – uzvišenje Božije (3. Jezdra 4,36). Poštuje se kao vnušitelj i pobuditelj uzvišenih pomisli, koje čoveka uzdižu k Bogu.
Izvor: opanak.rs
