spot_img

Daleko su, i Toronto i sreća! (I realizam, hm?)

 

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica

 

Već smo imali prilike da skrenemo pažnju na jedan od klasika nekad megapopularnog Alan Forda – u pitanju je epizoda „San jedne zimske noći“, originalno izdanje broj 23, iz davne 1971. Nema potrebe da prepričavamo epizodu,

Foto: Mišo Koprivica

nego ćemo samo naglasiti nekoliko motiva (a i priloženi prizori će nam dosta toga dočarati ) – Alanovo grubo buđenje iz slatkog sna u kome je on slavni, bogati i neodoljivi branilac pravde, pa groteskni način na koji neumorni i hm,

inventivni Grunf šalje agente Alan i Nosonju na zadatak u Toronto, a u tom gradu se zbi jedan od poslednjih susreta sa (ovde još uvek) ljupkom Lindom, koja će nešto kasnije postati jedno od Alanovih glavnih ljubavnih razočarenja (kasnije, zbog kilaže i zapuštenog izgleda, i estetskih!), peripetije u pilani kod lažnog saradnika grupe TNT, navodnog g. Doga, koji je nastojao da očuva poverenje naših junaka da bi se komotnije bavio zaverama… i, naravno, blagoglagoljivi Broj Jedan, sa svojom,malo devijantnom verzijom priče o trojanskom ratu! Da ne kvarimo užitak zalženjem u verovatnoće i realizam svih ovih zbivanja, prevaljivanje prostora i dr., na kraju se Alan vraća kao pobednik (i Nosonja, naravno), a Broj Jedan ga radosno dočekuje, i želi da i njega „nagradi“ uzbudljivim istorijskim pripovedanjem…

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica

U nekom trenutku već izrazismo malo skeptičizma u vezi sa kolorizacijom ovih starih epizoda, pogotovo u najranijoj fazi, ali ova bi mogla biti jedna od onih koja je dobro legla i potpisniku ovih redova… Eh, da, obojena epizoda o junacima čiji život uglavnom nije ružičast… Uz mali rizik nepotrebnog ponavljanja, pomoću linka koji sledi načinićemo  osvrt na ranije objavljeni prilog o ovoj epizodi, i zapravo možemo ovaj članak smatrati nekom njegovom obogaćenom verzijom.

Klasici ‘Alan Forda’ – A šta beše ovo…?

 

Mišo Koprivica
Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.