Volim sport. To mi dođe kao neko viteško takmičenje, ili bar privid nekog viteštva koje je odavno nestalo…pa onda kao i kada gledam mađioničara kako izvodi neki trik i znam da nije stvarno, tako i sportove pratim i posmatram izvođenje kojekakvih vratolomija (i sportskih i nesportiskih), a znam da nisu stvarene sve, najčešće ove nesportstke.
E, sada…VAR spada u…sportsku ili nesportsku vratolomiju? Većina bi rekla – sportsku, naročito fudbalsku. Ko malo bolje prati sport videće da različite izvedenice od VAR-a imamo i u ostalim sportovima, a gde ih nemamo već su u eksperimentalnoj fazi.
Često se zapitkujem ovih dana za vreme EP u fudbalu 2024. godine čemu i kome sudije uopšte i služe? Džaba jadni po vrućini ili kiši trče po onome što je nekada bila trava (ah, da…i ta trava odlazi u zaborav, bar ona prava, prirodna, koja se ne namotava i ne prišiva na teren)…Čemu trčanje kada neki čip, video, ili nečije odluke iz neke tamo sobe zatvorene odlučuju o svemu?!
Bi utakmica Nemačka – Danska. Ne bih komentarisao, dovoljno je bilo gledati VARničenja. Pa još i prekid usled kiše..pa poluvreme…pa…voditelji pričaju da je sve dobilo na intenzitetu neizvesnosti, a meni bi bilo nezivesnije da sam sa društvom bez VARničenja igrao Viktorije (fudbalska igra), da ne pominjem mali fudbal..
I tako, na velika vrata VAR se uvodi u fudbal, polako ali sve više i surovije…u drugim sportovima njegove varijacije, sličonoše…tako da se plašim da uskoro od sporta ne ostane ni spor.
I za kraj – kome i čemu ovo služi? Razvoju sporta? Tačnog rezultata? Razvoju talenta? Zanimljivosti sporta? Popularnosti sporta? Građenju autoriteta sudije? Radovanju postignutom sportskom rezultatu? Možda da bi lakše „prošao“ onaj kome je rečeno? Mogao bih još mnogo toga da priupitkujem…
Jedno znam, bar što se tiče fudbala, a ne sumnjam da će se to preliti i na ostale sportove…Zamislite situaciju, devedeseti minut, bez golova…i postiže neko gol! I? Nema više radovanja, oduševljenja, slavlja…svi staju..gledaju kamere, mikrofone, vagaju, grickaju nokte…čekaju minutima…jeste li, nije li, biće, neće biti…pa onda tralalalisanje koja kamera, iz kog ugla, da li je bio u pitanju milimetar ili manje…sve do konačne odluke koje se već ubajatila i počela malo da se „oseća“. Kome je tada do odluke? Običan gledalac je već napustio teren…i igra sa drugarima ispred stadiona, ili ispred kuće, škole, zgrade…
Zar Maradona i njegova „Božja ruka“ nisu zanimljiviji od bilo kakvog varničenja? Ne treba zaboraviti ni to da je Maradona tada dao i drugi (izvanredan) gol koji je je bio „čist kao suza“, ali…zašto i čemu to sada pričati kada nove generacije dolaze sa novim tehnologijama u susret…Jedino se pribojavam da ukoliko se tehnologija ukine, niko ne bi znao ni kako ni čime se šutira (udara) lopta.
*većina teksta posvećena je fudbalu, ali kao što napomenuh, plašim se da se to preliva i da će se tek preliti na sve sportove
** sva sreća pa skraćenica sadrži jedno V, a ne duplo, jer bi onda ova moja dupla zvezdica imala potpuno drugačiji sadržaj…
