Ovako ide priča…Pre sedam godina namerim osnovati portal. Steknu se i takve okolnosti da nađem dovoljno verujućih saradnika, obezbedim podršku Škole za prostorije, majka da novac, nađemo i programere…Programeri javljaju da su jedino slobodni 13. 2. 2014. i da se tada možemo sastati(tada nije bilo uopšte lako kao sada napraviti portal)…slegnem ramenima i kažem – u redu. Jednog dana ćemo slaviti zajedno rođendan. Tada je bilo radno – jednog dana će biti paradno.
Prođe sedam godina…situacija kakva jeste…ni dinar, ni evro zarađen…gubitak materijalni se gomila iz godine u godinu…Ali, računam, radim(o) pravu stvar. Preispitujem se…Da li odustati, pa i najuporniji bi odustali…Čemu sve, zašto, zbog čega…Crvići propasti počeli rade već godinama na tome da me slome, polako i uporno. I u čitavom tom „bedaku“…i ličnom, dodaću, ali o tome da ne pišem…nije zanimljivo za ovu priču…Dešava se poziv mog brata Žike.
U subotu, 13. 2. 2021. dođi kod nas. Dupla veridba! Verili se moj bratanac, a zatim i bratanica! Divota! Pominjati rođendane kojih je bilo, a i biće bilo bi besmisleno. Veridba je jedna! Oduševim se, naravno, kao i svaki stric i potvrdim učešće u divnoj proslavi.
I tako, pomešanih osećanja svih, miks neki, naveče rođendana. Dolazi par dragih ljudi i donosi – pečeno jagnje! Inače, nešto što volim da pojedem je jagnjetina. I stalno nešto pričam kako želim za Božić da, domaćinski, kupim pečeno jagnje…Elem, setili se i – doneli!
Napomena: Već godinama želim da postanem vegeterijanac, bilo je i višemesečnih perioda takvih, ali, za sada, još uvek sam svaštojed. Videćemo koja želja će pobediti.
Tu se dodatno uzburkaju emocije, promešaju osećanja i ponovo podele karte. A onda, počev od kasne večeri, pa ceo dan rođendana, i sutradan…počnu putem društvenih mreža, telefona…da stižu čestitke…Pokazivaču, a i meni lično…Prava poplava…Gledam i ne mogu da verujem šta se dešava…Veče uoči rođendana provodim uz prijatelje i omiljeno jelo, rođendan uz rodbinu gde se slavi, sutradan nastavljaju da stižu čestitke…Ukupno bilo preko 500. Nekom deluje malo, nekom mnogo…Ja sam bio oduševljen.
Sada se sve malo sleglo i ostao sam dužan još sledeće subote da ugostim par (i bukvalno) ljudi, i time bih završio ovaj ciklus rođendana. Kako je proteklo, neka svako izvuče zaključke onako kakvim ih i vidi.
Ono šta ja imam da kažem je – HVALA! Zahvala i Pohvala svim dobrim ljudima koji omogućiše da u ovoj godini, ovog života, u ovom vremenu prođe sve onako kako je i proteklo. Sa nadom u još bolju budućnosti i lepše rođendane za sve nas (jer uvek može bolje) – idemo dalje!
HVALA I POHVALA svima za SVE! Uzgred, oni koji nisu stigli ove godine, tu sam ja i dalje, a i Pokazivač…nema odustajanja, to ste jasno rekli svojim željama i pojačali i učvrstili moje želje…Idemo dalje, dogodine kod Pokazivača!
