Svedoci smo izjava kojima se najavljuju projekti od nacionalnog značaja u različitim oblastima života. Većina tih projekata su smisaoni i zaista su i potrebni Republici Srbiji i građanima Srbije. Mene samo čudi što se bar neko, mnogo značajniji od mene i po uticaju, a i po mogućnostima, do sada nije zapitao: „A gde je među svim tim projektima Muzej Novaka Đokovića?“
Bilo bi besmisleno, a nekom možda i dosadno da čita kada bih počeo da nabrajam sva dostignuća i postignuća našeg Noleta. Na teniskom terenu i van njega.
Bilo bi besmisleno, a nekom možda i dosadno da čita kada bih počeo da nabrajam koji su sve projekti izgrađeni i u koju namenu, koje su prostorije i prostori i gde i u koju namenu planirani i realizovani, koji i koliki novac je utrošen i potrošen za ralizaciju svega toga.
Bilo bi besmisleno, a nekom možda i dosadno da čita kada bih počeo da nabrajam razloge zbog kojih bi Muzej Novaka Đokovića već odavno trebalo da krasi Beli grad, Srbiju i Balkan.
Bilo bi besmisleno, a nekom možda dosadno da čita i kada bih ja postavio pitanje zašto Muzej Novaka Đokovića još nije napravljen.
Tako da, ja ću pisati o nekim drugim stvarima. Praktičnim. Gde smestiti ove pehare koji tek dolaze, gde pohraniti sva priznanja, nagrade, zahvalnice i ostala svedočanstva uspeha na svim životnim poljima našeg, a i svetskog najboljeg sportiste svih vremena, koja tek treba da stignu?
Da čekamo da Muzej Novaka Đokovića napravi Francuska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, ili možda Kina, gde je Novak obožavan skoro pa kao u Srbiji? Neki drugi deo sveta koji se ne zove Republika Srbija, neki drugi grad koji nije Beo? Pa oni bi jedva dočekali, s ponosom!
E, da se ne bi desila takva bruka i sramota, krajnje je vreme da se Muzej Novaka Đokovića napravi tamo gde mu je i mesto. Što pre.
A mene lično što se tiče, odavno je već napravljen – u mom srcu.
***
Himna sportista i navijača – Ti svoj put znaš!
