Kaži ,
zar nije ljubav to što nas drži,
kad srce neka magija žulja?
Zar nije lepo kada do srži
osetiš nemir kako te ljulja?
Pa rasteš i cvetaš,
pa drhtiš dok šetaš.
Pa voliš dok traješ,
pa živiš da daješ…
Usne i ruke, nemir što zove,
ljubav i zvuke, nežnost i snove.
Da se ne bojiš sve dok postojiš,
da je poželiš i da je deliš,
jer ljubav primaš, da sreću imaš,
a sreća služi da ljubav kruži.
Kaži,
zar nije svrha to što nas spaja
kad nešto toplo do srca seže,
šta ima lepše od osećaja
koji nas tajnim dodirom veže?
Pa rasteš i cvetaš,
pa drhtiš dok šetaš.
Pa voliš dok traješ,
pa živiš da daješ…
Usne i ruke, nemir što zove,
ljubav i zvuke, nežnost i snove.
Da se ne bojiš sve dok postojiš,
da je poželiš i da je deliš,
jer ljubav primaš, da sreću imaš,
a sreća služi da ljubav kruži.
