Slepi miševi su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću, a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama, šupljem drvetu ili zgradama.To su mali noćni sisari koji se orijentišu i love u tami pomoću ultrazvuka. Hrane se noćnim insektima i tako regulišu njihovu brojnost, te su značajni i korisni članovi ekosistema. Neke vrste slepih miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se u „obdaništima“ — kolonijama u kojima ostavljaju svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih dok one odlaze u lov. Slepi miševi uvek skreću nalevo kada izlaze iz pećine.
Slepi miševi su po svom izgledu, morfofiziološkim odlikama i ponašanju jedna od najčudesnijih i najinteresantnijih grupa živih bića na zemlji. Oni su jedina grupa sisara koja je sposobna da aktivno leti.
Smatra se da ovi leteći sisari usled velikih klimatskih promena menjaju svoja staništa u potrazi za hranom. Brojnost slepih miševa je u poslednje vreme smanjena, mada imaju malo prirodnih neprijatelja. Glavni uzrok leži u gubitku staništa zbog krčenja šuma, uništavanja vodenih i močvarnih površina i obnavljanja starih građevina.
