Domaća mačka (Felis silvestris forma catus), kućna mačka ili najčešće mačka je mali mesožder iz porodice mačaka. Prema istraživanju u Oxfordu, domaća mačka kao kućni ljubimac prvobitno potiče od vrste nalik libijskoj, šumskoj mački, retkoj vrsti mačke, a spada u prvu pripitomljenu životinju te je puno je starija od psa, jer uz ljude živi najmanje 9 miliona godina. Starije činjenice govore da je domaća mačka potekla od afričke divlje mačke. Mačka spada među omiljenim kućnim ljubimcima. Danas, široko rasprostranjena imena za mačku nastala su od vulgarne latinske riječi cattus. 69 miliona mačaka živi u američkim domovima gde su vrlo popularne, dok u cijelom svetu živi preko 600 miliona mačaka.
Postoji veliki broj raznih varijanti i formi domaćih mačaka, rasnih i običnih, ali postoje i bezrepe ili bezdlake mačke, zbog mutacije. Naziv domaća mačka koristi se za sve mačke koje manje-više „dobrovoljno“ žive u direktnom kontaktu s ljudima i smatra se, da su se svojevoljno pripitomile jer su u blizini ljudskih nastambi lako dolazile do plena (kao što miševi). Razlikuju se od divljih mačaka i velikih mačaka. One su vešti grabljivci i veoma su inteligentne životinje. Neke od njih se mogu naučiti (katkad mogu naučiti i same) pokretati jednostavnije mehanizme, poput kvake na vratima ili ručice na vodokotliću. Mačke komuniciraju glasom (mjaukanjem), predenjem, frktanjem, režanjem i škljocanjem, kao i govorom tijela. Mačke koje žive u grupama koriste kombinaciju glasova i govora tela za međusobno sporazumijevanje.
Iako mačja čula mirisa verov
atno nisu toliko razvijena, kao npr. kod miša, u mnogim situacijama su bolja od čovekovih. Ona zajedno sa njenim visoko razvijenim osetilima vida, ukusa i dodira čine mačku sisarem koji jako dobro oseća.U mraku vide 50% bolje od ljudi, zahvaljujući velikoj gustoći receptora što stanice mrežnice čini posebno osetljivim na svetlo, dok im je dnevni vid lošiji od noćnog. Mačke u proseku imaju vidno polje od 200°.
Ljudi i mačke imaju sličan prag sluha na nižem delu lestvice, ali mačke mogu čuti i zvukove vrlo visoke frekvencije, čak bolje i od pasa. Mačke mogu čuti 2 oktave više od ljudi, i polovinu oktave više od pasa.
Čulo mirisa domaće mačke je 14 puta jače od čovekovog, a u nosu imaju dvostruko više stanica za miris od ljudi, što znači da mogu nanjušiti predmete koje čovek inače i ne osjeća.
Mačke imaju mnogo jakih dlačica koje su posebno izražene u četiri reda iznad gornje usne („brkovi“), po nekoliko na svakom obrazu te, zatim, kao čuperci iznad očiju i čekinje na bradi. Mogu se nalaziti i na zglobovima i slične su onima koje čine trepavice. „Brkovi“ (vibrissae) pomažu mački oko navigacije i osećaja. One mogu otkriti veoma male promene u vazduhu koje ukazuju mački na stvari koje ne vidi.
Mačkin kostur sastoji se od preko 230 kostiju. 32 zasebna mišića omogućavaju mački da pokreće uši nezavisno jedno od drugog.Većina mačaka ima podignute uši. Mačke imaju visoko specijalizovane i snažne zube i probavni trakt prilagođen varenju mesa, npr. predkutnjak i prvi kutnjak zajedno čine par koji ima ulogu seći meso. Vilica mačke obično ima 30 trajnih zuba, a sve dok se ne pojave trajni zubi, mačka ima 26 mlečnih zuba. Mačji jezik poseduje oštre nabore (papillae) pogodne za struganje mesa s kostiju. Te papillae su u stvari kukice okrenute unazad koje sadrže keratin (od kojeg su takođe načinjeni čovekovi nokti i kosa) i pomažu kod čišćenja.
Rašireno verovanje kaže da se mačka uvek dočeka na noge; to se uglavnom i događa, ali ne uvek. Za vreme pada, mačka refleksno okreće svoje telo i ispravlja se koristeći svoj visoko razvijeni osećaj za ravnotežu i elastičnost. Ovo je poznato pod nazivom „ispravljajući refleks“. Ona se uvek ispravlja u istom pravcu, ukoliko za to ima vremena u toku pada. Pojedine vrste koje nemaju rep su izuzetak, zato što mačka koristi rep za balansiranje za vreme pada.
Mačke imaju veliku sposobnost učenja i sećanja, koje koriste pre svega za informacije koje su im od neke koristi. Tu spadaju pre svega njena najdraža hrana, mesto na kojem stoji posudica s vodom i mačji toalet, najudobnije mesto za spavanje i mesto na kojem stoji njena najmilija igračka.
Osim toga, vrlo brzo otkriju kako se trebaju ponašati da čoveka pridobiju da uradi ono što one žele, pa se tako posebno dobro odazivaju na svoje ime kad je vreme obroka. Mačke koje žive na otvorenom dobro se sećaju granica svog područja, poznatih mačaka koje se pojavljuju na tom području kao i opasnih pasa. Asocijativno sećanje omogućuje mački da rešava novi problem uspoređujući ga s već doživljenim. Na taj način bez problema razumiju međusobne odnose između pojedinih događaja i reaguju na nove, do tada nepoznate situacije.
Prosečan životni vek mačke je 12 godina (od 10 do 15 godina).
