Naučnici tvrde da kada čovek kine, bakterije koje se tom prilikom izbacie „putuju“ brzinom do 160 kilometara na sat. Sadržaj kijanja se širi do udaljenosti od deset metara. Do kijanja dolazi pomoću biohemijskih signala koje šalju mikroskopske dlačice koje se nalaze na ćelijama u našem nosu. Na kijanje utiču različiti faktori hladan vazduh, jaki mirisi, svetlost… Neke studije pokazale su da jedna od četiri osobe kija kada pogleda u sunce. Kako bi se izbacile čestice koje iritiraju nos, ponekad je potrebno kinuti nekoliko puta zaredom. Uvek kada kijamo, zatvaramo oči i to je prinudni refleks, ne možemo ga kontrolisati. Deo poruke koju mozak prima trenutak pre nego što kinemo je i to da treba da zatvorimo oči. Dok kojamo, na nekoliko sekundi, srce malo uspori svoj rad. Razlog je to što duboko udahnemo pre nego što kinemo, kao i zbog stimulacije nerava koja se događa tokom kijanja. Suzdržavanje od kojanja može da dovede do pucanja očnih kapilara ili problema sa dijafragmom.
