I ako bi razredno ili odeljensko starešinstvo po pravilu trebalo da dobijaju najsposobniji i najbolji nastavnici, školska praksa pokazuje da direktori škola starešinstvo neretko dodeljuju svojim miljenicima.
Zbog nedefinisanih kriterijuma po kojima se određuje, starešinstvo je i do sada bilo uzrok podela u školama. Ali ako se obistini predlog države da će sve razredne starešine imati startnu poziciju u 9-1 platnoj grupi, a ostali nastavnici sa sedmim stepenom stručnosti u 8-3, pitanje starešinstva bi moglo da se pretvori u izvor ozbiljnih sporenja.
FOTO Novosti
Podaci Ministarstva prosvete pokazuju da bi oko 30.000 zaposlenih u prosveti bi po osnovu starešinstva moglo da uđe u 9-1 platnu grupu, a sindikati procenjuju da starešinstvo u proseku ima polovina nastavnika u Srbiji.
– Kome dodeliti starešinstvo je diskreciono pravo direktora škole i vrlo delikatno pitanje. To, pre svega, diktira broj odeljenja. Ja lično kada odlučujem cenim stručnost, kompetentnost i pedagoški rad. Niko se dosad nije naljutio zbog mojih odluka. Trudimo se da odaberemo najbolje i gledamo da taj nastavnik radi puno radno vreme i da je u istoj smeni sa „svojim“ odeljenjem – kaže Mladen Stevanović, direktor OŠ „Kralj Petar I“ u Beogradu.
On smatra da bi za razredne starešine trebalo birati pojedince iz kolektiva sa velikim radnim iskustvom, koji su autoriteti učenicima i dobro sarađuju sa roditeljima.
– Nemam utisak da je pitanje razrednog starešinstva uzrok svađa ili podela u kolektivima. Direktori škola su odgovorni ljudi i ne verujem da se na taj način svete kolegama sa kojima nisu u dobrim odnosima, jer se, na kraju krajeva, sve prelama preko dece. Starešinstvo je izuzetno odgovoran posao. To je više kazna nego čast i privilegija. Posla ima mnogo, a malo je vrednovano. Ja sam kao nastavnik imao to iskustvo i mogu da kažem da mi je bilo neuporedivo lakše kad nisam imao odeljenje. U opisu posla razrednog starešine je pedagoški rad sa učenicima, saradnja sa roditeljima, brojnim institucijama, zatim brojni administrativni poslovi, od popunjavanja dnevnika, matične knjige, pisanja svedočanstava…– ističe Stevanović.
Kaže da nastavnici koji u petom razredu postanu starešine to budu do osmog, i da je samo jednom za pet godina imao slučaj da je oduzeo starešinstvo i dao drugom kolegi.
I dok direktori tvrde da je njihovo diskreciono pravo da odrede kojim nastavnicima će dati starešinstvo, Milan Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da bi o direktorovom predlogu trebalo da glasa nastavničko veće, kao najviši stručni organ u školi.
– Teorija kaže tako, a druga stvar je što se to u nekim školama ne poštuje. Ali ako bi nastavničko veće htelo, moglo bi da se suprotstavi odluci direktora sa kojom se ne slaže. Ne znači da tako neće biti, ako starešinstvo bude uslov da bi neko bio u 9-1 platnoj grupi – ističe Janković.
Naknada za razredno starešinstvo trenutno iznosi četiri odsto na osnovnu platu, što je u proseku oko 2.000 dinara. Za obim posla, cifra više nego skromna, ali mnogim nastavnicima značajna zbog lošeg materijalnog položaja u kojem se nalaze.
Dušan Kokot, iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, ukazuje da se, što se tiče,novca, ništa neće promeniti.
– Zaposleni sa sedmim stepenom bez starešinstva, sa koeficijentom 3,84 svrstan je u 8-3 platnu u grupu, što donosi projektovanu osnovnu zaradu od 54.884 dinara. Razredni starešina u 9-1 grupi imaće 57.028 dinara, ali to samo znači da im je dodatak na starešinstvo „upakovan“ u koeficijent. Njihova osnovna zarada će biti oko 2.140 dinara veća odnosno isto kao i dosad sa uračunatih četiri odsto – navodi Kokot.
On smatra da bi razredno starešinstvo trebalo da bude definisano kao dodatak na platu, a ne da ulazi u koeficijente.
– Svi smo mi nastavnici, a razredni starešina nije zanimanje i zato treba da bude tretirano kao dodatno angažovanje, na isti način kao i radni staž – navodi Kokot.
Iako se reprezentativni sindikati bore za startnu poziciju u 9-1 platnoj grupi, koja će im, kako tvrde, omogućiti brže napredovanje kroz platne razrede nego ako ostanu u 8-3, Kokot ukazuje da pregovorima o startnim grupama i razredima treba da prethodi pravilnik o napredovanju.
I pored različitih gledišta, sindikati su saglasni da je otvorenih pitanja mnogo. O tome kakva je pozicija učitelja, odgovaraju da su „svi učitelji i razredne starešine“, što praktično znači da je i njima obezbeđeno mesto u 9-1 platnoj grupi. Međutim, nejasno je šta se dešava sa učiteljima sa šestim stepenom stručne spreme – da li im zbog toga sleduje mesto čak i ispod 8-3, ako je ta platna grupa „rezervisana“ za nastavnike sa sedmim stepenom bez starešinstva.
Druga dilema je da li razredni starešina može da bude psiholog i pedagog, kao i nastavnik koji ne drži nastavu određenom odeljenju. U nekim školama nije dozvoljeno da, recimo, nastavnik fizike „dobije“ petake ili nastavnik hemije učenike petog ili šestog razreda, već im se starešinstvo dodeljuje za razred kojem predaju matični predmet. U nekim školama nema ovakvih ograničenja.
Milan Jevtić kaže da je Ministarstvo prosvete svojevremeno uputilo obrazloženje da je moguće da nastavnik bude razredni starešina odeljenju kojem ne predaje, jer on samim tim što drži ČOS (čas odeljenskog starešine) postaje član odeljenskog veća. Ovo pitanje je čest razlog sporenja u srednjim stručnim školama, u kojima mnogi nastavnici zbog prirode predmeta koji predaju ne mogu da izvedu generaciju, pošto neke predmete đaci slušaju godinu ili dve.
– Odeljensko starešinstvo je promenjiva kategorija. Uprkos pomenutom mišljenju Ministarstva, u praksi se retko dešava da profesor predaje učenicima godinu ili dve, a dozvoli mu se da izvede generaciju. Nama je razredno starešinstvo kao uslov za 9-1 platnu grupu sporno i zbog drugih stvari. Šta se, recimo, dešava ako se nastavnik koji je i razredni starešina pokaže kao dobar i napreduje u 9-2 platnu grupu, a potom izgubi starešinstvo? Da li se vraća u 8-3 grupu? Ako je neko iz 8-3 uspeo da pređe u 8-4, a potom dobije starešinstvo, da li on prelazi u 9-1 ili 9-2 – iznosi neke od nedoumica Janković.
Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je rekao da bi, umesto direktora škola, odluku o tome kome će biti dodeljeno razredno starešinstvo, trebalo da donosi tim za kvalitet. Formiranje tog tima je, podsetimo, zakonska obaveza škole, ali zakon nije precizirao način rad, broj članova i nadležnosti tog tima. Očekivanje je da će timom predsedavati direktor škole, pa je pod znakom pitanja mogu li se članovi iz reda nastavnika izboriti za svoje viđenje kome bi trebalo poveriti odgovornu ulogu razrednog starešine, a da se pritom i sami ne zamere kolegama.
Vesna Stamenić
