Srbija je poznata po legendarnim košarkašima, teniserima, vaterpolistima, Hrvatska je vicešampion sveta u fudbalu, Slovenija ima Luku Dončića i Gorana Dragića, ali od nedavno i osvajača Tur de Fransa. Zaključak se sam nameće – bivša Jugoslavija iznedrila je toliko vrhunskih sportista, kojima se divi cela planeta.
Dovoljno je reći samo Novak Đoković, Nikola Jokić, Luka Dončić, Goran Dragić, i – Tadej Pogačar. Istinske svetske zvezde.
Otkud i Pogačar u društvu legendarnih sportista?! Ovaj 22-godišnji slovenački biciklista skrenuo je pažnju javnosti na jednu od bivših članica SFRJ čudom na Tur de Fransu.
Pogačar je pobednik 107. izdanja najprestižnije biciklističke trke, i to potpuno neočekivano. Na pretposlednjoj, 20. etapi uspeo je da nadokandi skoro minut zaostatka u odnosu na prvoplasiranog sunarodnika Primoža Rogliča i priredi istinsko sportsko čudo.
Nešto nalik onome što čine Jokić i Dončić u NBA, što Dragić već godinama radi u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu iako za mnoge neprimetno, što Đoković uspeva na teniskim terenima pomerajući granice, ili što radi Modrić noseći “desetku” Real Madrida.
Pogačar je drugi najmlađi učesnik u istoriji čuvenog Tura koji je na kraju poneo “žutu majicu”.
Ostvario je uspeh za pamćenje i krenuo stopama slavnih prethodnika iz drugih sportova sa prostora bivše SFRJ.
Tema sportskih rasprava često je to kako bi izgledala košarkaška reprezentacija da je ostala stara država. Zamislite samo petorku: Teodosić, Dragić, Dončić, Jokić, Vučević. Da se “smrzneš”…
NBA poznavaoci često kažu kako je druga sezona dosta teža nego debitantska. Ipak, Luka Dončić je posle uloge rukija još više zablistao.
Jednostavno, “magijom” je kupio sve ljubitelje košarke i blistao u Dalasu, sa kojim je najavio da će tek činiti čuda.
O njegovim potezima danima se pričalo, uzimao je rekorde, u nekim trenucima radio ono što je u najjačoj ligi na svetu radio samo Majkl Džordan.
Bek Mavsa je postao tek drugi igrač u istoriji NBA koji je upisao bar 40 poena i potom pogodio šut uz zvuk sirene za pobedu. Jedini pre njega to je uradio samo Džordan, 1989. godine, kada je doneo pobedu Čikagu protiv Klivlenda i eliminisao tu ekipu iz plej-ofa.
Kao nagrada je stigao i izbor u najbolju petorku sezone, a pratio ga je Jokić kao član druge najbolje petorke. Istina, produžio je Jokić sezonu vodeći Denver do finala plej-ofa Zapada.
I ne samo to, već je i srpski centar obarao rekorde sa Nagetsima, poput onog da se nijedna ekipa pre njih nije vratila kada je gubila 1-3 u seriji NBA plej-ofa.
Modrić – “desetka” Reala
Ako neko i sa 35 godina nosi dres Reala, ako mu je broj 10 na leđima, onda je veliki. Luka Modrić je upravo taj, član je španskog velikana još od 2012. Hrvatski vezista bio je vicešampion sveta sa reprezentacijom, dok je sa “kraljevićima” osvajač i La Lige (dva puta), i Kupa kralja (2014), i Lige šampiona čak četiri puta. U bogatoj kolekciji ima i trofeje Superkupa Evrope, odnosno Svetskog prvenstva za klubove. Uspeo je i nešto što drugi nisu, umešao se u 10-godišnju dominaciju Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, i 2018. osvojio prestižnu “Zlatnu loptu” Frans fudbala upravo u njihovoj eri.
“Džoker” i saigrači učinili su to i protiv Jute u četvrtfinalu, i protiv Los Anđeles Klipersa u konferencijskom polufinalu. I sada je pred njima isti cilj jer opet gube 1-3, ali i najteži izazov, jer naspram sebe imaju Lebrona Džejmsa, Entonija Dejvisa i Lejkerse koji su glavni favoriti za šampionsko prstenje.
Ipak, ako je neko pokazao da je u sportu sve moguće, onda je to momak iz Sombora. Sve što radi na NBA parketima radi maestralno, samo njemu karakteristično, na čist košarkaški intelekt, osećaj, talenat, daleko fizički inferiorniji od brojnih rivala.
Jokiću i Dončiću apsolutno uz rame je Goran Dragić. Možda ne toliko atraktivan, ali isto tako bitan za svoju ekipu. Poslednjih pet godina jedan je od vodećih igrača Majamija, koji protiv Bostona vodi 3-2 u pobedama u borbi za veliko NBA finale.
On je Srbin iz Slovenije, duboko je zagazio u 35. godinu i igra 11. sezonu u najjačoj ligi na svetu. “Vrelina” je predvođena Dragićem “spržila” Indijanu na startu plej-ofa Istoka (4-0), a onda izbacila i favorizovani Milvoki.
Pored neprocenjivog iskustva, snagom uma razbija odbrane i pogađa na način koji protivnik ne uspeva da predvidi. Lider, rođeni pobednik, osvajač i evropskog zlata, prvog u istoriji reprezentacije Slovenije.
“Ne zanima me da li sam starter ili izmena. Zanima me samo da pobedim”, jasna je deziva kojom se vodi Goran Dragić, kome je idol kao malom bio Predrag Danilović.
Ako se sa košarkaškog parketa prebacimo na tenisku šljaku, travu ili beton, prva asocijacija je, naravno, Novak Đoković.
Šta reći o srpskom asu što već nije ispričano. Prvi teniser sveta je 287 nedelja, po čemu je pretekao legendarnog Pita Samprasa, idola iz mladosti, a ispred njega na večnoj listi sada je samo Rodžer Federer sa 310 sedmica.
Švajcarac je ispred njega i po broju grend slem titula, sa 20 najvažnijih trofeja, Novak ih ima 17 i jasno je postavio cilj – da bude najbolji u istoriji.
Veliki šampion više je od tenisera koji broji rekorde. Đoković se bori za bolju sadašnjost i budućnost belog sporta, i bolji status igrača kroz novo udruženje koje je formirao. Radi ono što ne mora, što mu niko ne traži, već on to tako želi. Najlepše priče priča na terenu, bilo da se radi o betonu (koji najviše voli), travi ili šljaki, trofeji su njegova pasija.
Jedan je od najboljih tenisera ikada, za mnoge najbolji srpski sportista ikada, i zajedno sa Jokićem trenutno omogućava da se ponosimo onima koji su najbolji ambasadori Srbije.
Uvek su bili, i biće, sportisti. Oni koji znaju da obraduju na specifičan način i ujedine naciju kao niko drugi.
Izvor: nova.rs
