Nikad ti nisam smeo prići
Ni reći šta osećam glasno.
Ti si morala dalje otići,
Pamtim voz je krenuo kasno.
U malom gradu svi su te znali
i voleli nestvarno, strasno.
Jedino smo te ja i zvezde oplakali
Kad si otišla u noć kasno.
Pa mi i sad srce za tobom luta
Ko gladne oči od nepogode,
Kako si nestvarna i netaknuta
Na prozoru vagona koji ode.
A onda sve minu ko ruku stisak
Od odbljeska tvoga lica.
Na peronu ostade samo moj vrisak
i nad vozom roj od žeravica.
U ritmu točkova odlazi draga
Iz malog grada u beli svet.
Od tuge je kraj pružnog praga
Iz male suze niknuo cvet.
