spot_img

Ćutanje – Helena Himel

 

Ćutanje
foto: wannabemagazine. com

 

„ Ljubav koja prevazilazi vreme je više od ljubavi. Ona ne zavisi od vremena, mesta. “  Ona je u nama. Kompas koji nas vodi. Usmerava.   Da, kompas ume da se pokvari, ali da li to znači da smo izgubljeni ?

   Šta ako je strah jači od ljubavi – upitao bi me.

  • Ako veruješ u ljubav, postaješ slobodan.
  • Hoćeš li me naučiti da verujem ?
  • Pokušaću.

 

Za početak pruži mi ruku. Uhvati me čvrsto. Izgovori naglas molitvu tebi znanu i zaćuti.

  • Jesi li sigurna ?

Naravno. Misliš li da je lako pružiti ruku, bez razmišljanja. Samo zato jer sam ti ja to rekla da učiniš. Čvrsto je stisnuti i izgovarati naglas svoju najdublju tajnu. Molitvu. I nakon nje, zaćutati. Ne zaboravi, ćutiš samo onda kada znaš da će te razumeti. Kada veruješ.

 

  • Da li je teško ćutati ?
  • Postoje trenuci kada je potrebno da i nama drugi veruju. Onda kad pomislimo da smo izgubljeni. I da nas je vera napustila.

 

  • Kada si počela da veruješ ?
  • Baš onda kada nisam imala ništa da izgubim. Kada je vera bila jedino što mi je ostalo.

 

Pogledaj me. Pažljivo. Ne dopuštam to svakome.

 

  • Da li to znači da se i ti plašiš ?
  • Ne, to samo znači da verujem, tek kad zaćutimo.

 

 

 

Helena Himel
Helena Himel
„Čovek samo srcem dobro vidi" - Antoan de Sent Egziperi