Sećam se kada sam ja bio mali, negde prvi, drugi razred osnovne škole, imao sam neku ustaljenu praksu. Svake subote rano ujutru brat i ja smo ustajali da gledamo crtane filmove na BK televiziji.
Išao je prvo Betmen, pa nakon njega Ajvanho. I obožavao sam ta jutra, iščekivao sam cele nedelje tu subotu da bih video nove podvige mojih omiljenih junaka. I ti crtaći su dosta uticali na mene u tom periodu, uticali su na moj osećaj za pravdu, za razlikovanje dobra i zla.
Onako dečački naivno, mislio sam da mogu da promenim svet, ako budem dovoljno istrajan u poštenoj borbi protiv nekih loših ljudi.
Naravno tu su kasnije bili i Digimoni, Zmajeva kugla i slični crtani filmovi koje su svi obožavali. Sećam se da nam je učiteljica jednom pustila Gokua na nekom starom televizoru u učionici i da smo mi svi bili presrećni i puni utisaka nakon toga. Voleli smo da prepričavamo njihove avanture i da zamišljamo nas u tim ulogama, kako pokoravamo zlo da bi spasili svet i sačuvali svoje bližnje.
Pa smo glumili razne uloge i ubeđivali sebe da imamo moći, kako bi skupili dovoljno samopouzdanja da se dokažemo pred nekom devojčicom koja nam se jako dopadala. I to je bilo lepo detinjstvo i još lepše odrastanje i stasavanje u ljude koji umeju da razaznaju prave vrednosti, koliko god to smešno zvuči sada.
Pravi primer za to su nova deca i novi crtani filmovi koji su sve, samo ne za decu. Sve je tako iskrivljeno, bizarno i šareno. Sve je puno bespotrebnog nasilja, a sve manje se govori. Deca nisu roboti da im mi usadimo ono što želimo.
Deca upijaju sve što vide i to kasnije ispoljavaju na razne načine i na raznim mestima. Pa zato imamo sve više tuča po školama i maloletničke delikvencije, a za sve to smo krivi mi koji puštamo decu da odrastaju na takvim glupostima koja čak ni ja ne mogu da razumem. I naravno deca pod utiscima raznih oblika nasilja koje pokupe sa ekrana počinju to da primenjuju u svojim postupcima,a nema nikoga da im objasni ili da ih uputi.
Nekada su crtani filmovi bili zasnivani na časti i na borbi protiv loših stvari, a današnji nemaju nikakav edukativni karakter. Pa tako i nova deca ne umeju da razlikuju uvek šta je ispravno, a šta ne. Ali znaju da je nasilje uvek dobro rešenje. Nemaju poštovanja prema starijima, ne slušaju nikoga i zato dobijamo ovo što gledamo po ulicama svaki dan i slušamo na vestima.
Ne želim da kažem da crtani filmovi određuju kakav će neko biti sutra, kada odraste, na to utiču mnogi faktori. Dug je put kroz sazrevanje, ali crtaći svakako imaju uticaj na decu u najranijoj fazi odrastanja i u vreme kada ona najviše uče i prisvajaju vrednosti.
Autor: Vojislav Stojsavljević
Tekst preuzet sa: www.beogradskanedelja.rs
