Vlada Crne Gore utvrdila Zakon o akademskom integritetu, ali neizvesna primena u praksi. Šehović: Uvešćemo kvalitetniji sistem provera autentičnosti naučnih radova.
Izvor: Fotografija: Ilustracija/Pixabay.com
Da li će Zakon o akademskom integritetu koji se bavi problemom plagijata postići svrhu (utvrdila Vlada Crne Gore, a u parlamentu će se raspravljati u oktobru) s obzirom na to da su plagijati do sada prolazili nekažnjeno? Ovo je pitanje na koje odgovor očekuju studenti, profesori, akademici i drugi naučni radnici, jer do sada država nije uspela u praksi da uspostavi opšte principe i procedure.
Tišina se uveliko slegla na slučaj stručnjaka crnogorskog Zavoda za školstvo koji je prošle godine uzburkao strasti kada se saznalo da su prepisali dobar deo hrvatskih nastavnih planova i programa, zbog čega niko nije odgovarao! Ali i na optužbe koje je britanski profesor Dimitros Buhalis uputio na adresu bivše ministarke nauke Sanje Vlahović, da je plagirala njegov naučni rad. Krivična prijava koju je Britanac podneo u međuvremenu je zastarela, a ministarka dobila unapređenje do mesta ambasadorke Crne Gore u Rimu. U trećem slučaju, Privredni sud Crne Gore potvrdio je da je član GO DPS, Milan Babović, prepisao magistarski rad od Petra Martinovića.
Ministar prosvete Damir Šehović veruje da će Zakon o akademskom integritetu biti kraj urušavanja imidža akademske zajednice u Crnoj Gori.
– Poučeni ranijim dešavanjima koja su, osnovano ili ne, poljuljali poverenje u one koji treba da budu idejne vođe društva, uspostavićemo kvalitetniji sistem provera autentičnosti naučnih radova. Bavićemo se prevencijom, a ne samo saniranjem štete, poručuje ministar.
Ako bude postojala dobra volja društva, suzbiće se plagijati, smatra profesor dr Srđa Vukadinović. On za „Novosti“ kaže da će biti veoma opasno ukoliko se u ovaj problem bude uplitala politička volja.
– U tom slučaju imaćemo zaštićene političke vojnike i poslušnike, dok će drugi biti sankcionisani. Ovo su veoma osetljive stvari i predloženi zakon koji je Vlada utvrdila trebalo je da bude finale pre donošenja mnogih ključnih odredbi koje bi se našle na usvajanju u državnom parlamentu – ističe Vukadinović. – Ovo su veoma osetljive stvari i njima treba prilaziti krajnje oprezno.
Naš sagovornik tvrdi da problem plagijata može rešiti jedino akademska volja.
– Nažalost, bili smo svedoci kada su za sankcionisanje nekih plagijata postojale političke blokade. Isto tako, institucije koje treba da provere da li je neki naučni rad prepisan ili ne, ne bi smele da zavise od volje političkih i akademskih faktora moći. Mora se utvrditi ko je taj ko utvrđuje da li je nešto plagijat ili nije, i ko treba da to sankcioniše. Mi danas nemamo odgovor na suštinsko pitanje – šta je plagijat? Da li je plagijat ako neko prepiše 20 ili 30 odsto nečijeg rada bez ikakvih navođenja ili citata? Da li su nastavni programi plagijati? Ako se na ova pitanje ne nađe odgovor bojim se da ćemo zapasti u ćorsokak i po svom nahođenju određivati šta jeste a šta nije plagijat. Posebno će biti muke ako se stane nekom političaru na žulj – upozorava profesor Vukadinović.
POD LUPOM DOKTORAT
PREDLOŽENI zakon prepoznaje direktni plagijarizam bez citiranja, autoplagijarizam preuzimanje sopstvenog teksta i njegovo plasiranje kao potpuno novog dela, parafraziranje bez reference što znači evidentno preuzimanje pojedinih ideja ili ukupnog smisla tuđeg teksta bez navođenja izvora. U ovom dokumentu definisani su i drugi oblici kršenja akademskog integriteta – fabrikovanje, falsifikovanje u naučnom istraživanju, citiranje izvan konteksta i poklonjeno autorstvo. Pod lupom će se naći autentičnost master rada i doktorske teze.
