NIKO KAO JA
Samoreklama sve više uzima maha.
Masa neshvaćenih autora se na vreme opametila
te proklamovala za ličnog glasnogovornika.
Obrazlažu vrednost nemuštog dela
kao umetničku slobodu.
Najavljuju najavu dela u najavi!
Unose svetlost medijskom mraku, na radost nas slepaca
koji nismo ni sanjali da takvo nešto uopšte postoji.
Većina nas koji nismo upoznati sa tematikom dela
koja sama za sebe ništa ne govore
nismo svesni veličine umova koji su
smislili jedno takvo, neviđeno delo.
Udubljeni u čitanje samoreklame
niko ni ne obraća pažnju na njega.
Jer, zašto gubiti vreme na njegovu
analizu, hvatanje u nedostatcima,
tragati za potrebnim razumevanjem
kada reklamni materijal sadrži
podrobno obaveštenje šta je neko
baš tim delom hteo da nam kaže.
Ako delo ne govori samo za sebe
treba ga podvrgnuti analizi
ne ostaviti ga samog na cedilu da nemušto ćuti.
Objašnjavati ga do besvesti na sve strane, posebno onima
koji nemaju sluha za nema dela. I tu ne klonuti duhom!
Kad je premijera dobrano medijski propraćena
svim raspoloživim javnim servisima
reprizirati je, u udarnom terminu.
Iskakati odasvud!
Repriza reprize se reprizira!
Takvi autori su odavno shvatili
da ni po koju cenu ne smeju
podbaciti kao glasnogovornici
kad su već kao autori ostali neshvaćeni.
