Ostao je bez inspiracije, ostao je bez nje. Trebala mu je. A kome i ne treba?
Ali, koga nema – bez njega se mora. Može život biti tada i mora, ali živeti se mora. Predaja znači gubitak bitke, lični poraz…A ko voli da bude gubitnik? Zato, glava gore i napred – u budućnost.
Vrlo često zagledani u sutra pomišljamo da će biti bolje, da će ostati isto, da će biti gore…Noć pred sutra često zna da nas poput džinovskog, mračnog usisivača usisa u svoje crne rupe, kovitlace koji gutaju i poslednji tračak nade, poslednju česticu svetlosti, zadnju iskru našeg srca.
A onda sine zvezda vere. Odagna u ćoškove univerzuma mrak i šapne, baš tebi, da će biti dobro, da je kraj početak…i zavrti se rulet dok se loptica vrtoglavo okreće, dok žeton leti još jednom na crveno il crno polje. Sa novom nadom u dobitak, u pobedu…
Čistio je svoju odaju. Mali, skučen prostor a u njemu previše bespotrebnih stvari, previše bespotrebnih uspomena. Nema mesta za nove, korisne. Izbacio je sve, a onda posle toga jos tri ogromne kese. Pune svega i svačega. Nekoga kraj kontejnera krajputaša će baš obradovati. Raduje se zbog toga. Pomišlja na osmeh na tom licu. Napokon je raščistio sve račune. Čist račun – d(r)uga ljubav.
