Čilo & vedro je kreativni i veseli tim koji je uspeo da oboji Beograd. Naime, odlučili su da stanice javnog gradskog prevoza “obuku” u stihove srpskih pesnika. Na taj način su pomalo dosadno čekanje prevoza učinili romantičnijim i lepšim.
Čilo & vedro hoda kroz noć, u rukama nam strune, papiri, makaze, adrenalin je u nosu, a srce na mestu. Šta se dešava kad zakoračite u dan?
Rasterujemo tremu i crne oblake, verujemo u dobro i zagrljaj, puštamo se u egzotične stvari i pratimo ono unutra da nas odvede na hrabri put. Iliti povraćamo roze :-)
Kako raste Čilo & vedro ekipa i čime se hrani?
Svi ljudi su došli spontano, puštale smo frekvenciju u etar pa su signali kliknuli u tuđim glavama. Nešto kao WiFi :-)
Ulepšali ste stanice gradskog prevoza stihovima srpskih pesnika. U čijoj glavi se zavijorila ideja, a koje glave su je realizovale?
Moj prijatelj i rođak Vladan Sibinović je izložio da mu je to iskrena i odavno skovana želja, ali pošto živi u Njujorku, ne veruje ostvarenju. Odmah sam shvatila da je to Čilo&vedro priča. Jaako nas pokreće da dosadne, umorne, repetativne procese ponašanja u javnosti nekako razbarušimo. Gradski prevoz je kruna umornih pojava. Ovo je samo jedna od ideja vezana za podizanje atmosfere u javnom transportu. Ne mogu da ne spomenem i Nevenu Desivojević, Dimitrija Stamenkovića i njegovu ekipu iz kolektiva HeapSpace, jer su svi oni zaista mnogo pomogli da ova idejica stane na noge.
Da li je taj put od ideje do realizacije bio prav ili krivudav?
Prav:-). Baš je sve klizilo, svima je nešto kliknulo te noći. Dok smo kačili bila je neverovatna energija oko nas. Mnogo smo bili srećni.
Na koji način birate stihove i autore?
Svako je izneo svojih par omiljenih autora i pesama, pa smo dodatno istraživali. Birali smo pozitivnu, ohrabrujuću, životnu poeziju i usput otkrili nove omiljene strofe i nove pesnike i pesnikinje.
Ako se ne varam, ovo nije vaša prva akcija. Zimus ste ručno ispisivali i poklanjali čestitke prolaznicima. I ovog puta se niste odlučili za štampu, već za „živ rukopis“. Zašto?
Za Novu godinu smo se skupili i kao deca upustili u seckanje, crtanje, lepljenje. Uz to je prirodno išlo da novogodišnje čestitke budu ručno ispisane. Pogotovo jer su želje bile jako iskrene koje su se nizale u priče. Ljudi su se zaista emotivno posvetili tome i pustili da kroz ruku toplina ode na papir. Živ rukopis zrači karakterom.
Da li smo zaboravili na pisanje, stihove i prave osmehe u digitalnoj eri?
Nismo, samo moramo da treniramo!
Kako je izgledala vaša radionica na Dev9t festivalu?
Uputstvo za upoznavanje bića u prolazu je bio naziv radionice. Malo smo pričali o mogućim reakcijama tokom prilaska nepoznatim ljudima i motivisali ljude da oslobode svoj iskren osmeh i jedno ,, Ćao “ nepoznatom licu.
Otkrijte nam delić vaših daljih planova?
Svašta! Da više izlazimo na ulice, da gerila delamo, da smišljamo poduhvate koji razoružaju i otimaju spontanost od sumornog lica! Jedva čekamo :-).
Zašto ste vi crne ovce?
Zato što verujemo u crnu ovcu u svakome.
Razgovarala: Tijana Banović
Izvor: Blacksheep.rs
