Priča #19
Kad god odem na Institut za mantalno zdravlje ili bilo koju kliniku za duševne bolesti, dođe doktorka i kaže:
– Ja sam doktorka. Izvolite, šta želite?
Kad joj kažem šta želim, ona mi odgovori:
– Marš napolje, stoko jedna! Ovo je poštena bolnica za mentalne i psihičke bolesnike, a ne za ludake.
Kasnije, kad joj donesem kovertu sa nešto evra u njoj, ona samo klimne glavom, i pozove me pogledom da pođem za njom. Tamo uđemo u neku sobu i…
Šta se dalje desi ostavljam vašoj mašti da dopuni. Ipak sam ja ludak, a vi, zdravorazumni, razmišljajte i zamišljajte…
Ko vam je kriv što ste normalni?
Priča #20
– Izvinite, gospođo… Da li biste se vi udali?
– Udala? Za koga? Za vas?
– Ne. Ne za mene. Za jednog finog i dobro stojećeg gospodina.
– Pa, ne znam… Šta će moj suprug da kaže na to…
– Nema on šta da kaže. On se tu ne pita…
– On je, jadnik, jedva i mene našao…
– Naći ćemo mi i njemu ženu, ništa ne brinite…
– Pa što onda da se ženi? Šta meni fali?
– Fali vam muž…
– Pa, imam muža…
– Ali, ovaj je fini gospodin, pravi džentlmen…
– A ima l’ para taj vaš fini gospodin?
– Naravno. Ne može se biti džentlmen bez mnogo para.
– A što vi da me udajete? Šta ste vi?
– Provajder?
– Šta?
– Ja uzimam procenat, znate…
– A, to li je? A ako on ne bude hteo da se oženi sa mnom?
– Ništa. Vi već imate muža…
– A da li smem da imam dva muža?
Ne. Ali, ako taj fini gospodin pristane, važeg muža ćemo da proglasimo za pedera, i onda će on da bude muž vašeg muža…
– A meni šta dođe?
– Ko?
– Pa muž moga muža?
– Muž-pastorak.
– A? Pa, u braku smo!
– Pa šta? Bračni drug vam nije ništa u srodstvu…
– A, kad i njemu nađete ženu? Šta onda njegova žena dođe meni?
– Gospođo, molim vas. Zašto toliko komplikujete? Vi samo meni dajte procenat, a vi se posle dogovorite između sebe, šta dođete jedno drugom.
– A da ti ja malo… i tako to…
Nije lako biti provajder u današnje vreme.
