Priča #11
Prilazi mladić devojci i počinje da joj se udvara:
– Da li ste slobodni večeras?
– Kako za koga…
– Ja bih da vas izvedem negde… Gde vi hoćete…
– Znaš li koja je sličnost između lepog konja, lepe žene i lepog dana?
– Koja?
– Sve troje upravljaju tobom, a ti si ubeđen da si gospodar. Dovoljan je i najmanji njihov trzaj da te bace u blato, ali oni to neće. Uživaju u svom samoljublju.
– Zašto mi to govoriš?
– Zato što si razmažen.
– Ja?!
– Da. Ti. Još nisi osetio razgoropađeno nebo, pobesnelog konja ili zahuktalu ženu. A sve to te tek čeka.
Udarila ga je u stomak štiklom, a onda mu opalila dva jaka šamara.
– Nauči da gutaš pa ćeš imati i veće zalogaje od mene. Sad se isplači, popij mleko, pa u krevet.
Okrenula mu je leđa i otišla.
Priča #12
U ordinaciju psihijatra ulazi pacijent u kolicima.
Ispred doktorke, na stolu, leži mobilni telefon, a pored njega privezak na malo debljem konopčiću kojeg ona nkako nije uspevala da provuče u rupicu telefona, napravljenu baš za tu svrhu.
Pacijent se zagledao u te dve stvari na stolu.
– Da li dozvoljavate da ja probam? – upitao je.
– Samo izvoli – psihološkinja mu je pružila mobilni telefon i privezak.
– Da nemate u tašni malo šivaćeg konaca?
– Šivaćeg konca? – začudila se doktorka.
– Da. Ali samo konac mi treba, bez igle.
Doktorka je zavukla ruku u tašnu i izvadila kalem sa šivaćim koncem.
– Evo, izvoli…
Pacijent je provukao jedan kraj konca kroz rupicu mobilnog telefona, zavezao ga je za konopčić priveska, a onda ga je povlačenjem provukao kroz tu istu rupicu. Cela operacija trajala je nekoliko sekundi.
– Bravo, svaka čast. Svi lekari odavde su pokušavali i nisu uspeli. A tebi je uspelo iz prve. Imaš zlatne ruke.
– Izvinite… Nisam ja to uradio rukama.
– Nego?
– Pa rekli ste maločas da su sve vaše kolege pokušali, i nisu uspeli. A svi oni imaju ruke, zar ne?
– Da, u pravu si. Sjajan odgovor.
Šta je dalje bilo nije bitno; šta se desilo – desilo se.
