Ovom prilikom tražimo poseban osećaj za umetnost i stvaralaštvo. Tim tragom priča nas odvodi do petočlane porodice Erić u kojoj su platno i četkica oruđe za ostvarivanje snova. Otac slikar i majka modni kreator strpljivo i sa mnogo ljubavi usmeravaju decu Nataliju, Ružicu i Bogdana ka spoznavanju prvih koraka slikarstva. Natalija ceo život posvećuje usavršavanju i kao nagradu za rad 2014. godine završila je Akdaemiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Ružica se opredelila za vajarstvo i trenutno je na master studijama,dok se Bogdan odlučio za Mašinstvo i u slobodno vreme za poneki crtez.
– Brat i ja smo se dogovorili da bude moj menadžer i da se okrene porodičnom poslovanju (marketing, zakazivanje izlozbi…) kako bih imala više vremena za slikanje. Kao i u svakom poslu potrebna je savršena organizacija da bi čovek svakim danom bio korak bliži uspehu, navodi Natalija koja je rođena u Tuzli, ali je 5,5 godina sa porodicom živela u nemačkom Ofenbahu.

– Značajnu pomoć imali smo od rođaka, kako u materijalnom tako i u pogledu snalaženja u stranoj zemlji.
Vratila se posle trećeg razreda. Roditelji su se skrasili u Čortanovcima jer obožavaju prirodu i Dunav.
– Od malih nogu sam imala veliku podršku roditelja koji su me usmeravali i naučili detaljima kao što su linija, senka… Brzo su primetili moj talenat jer sam u tom uzrastu počela da crtam šaku. Ona je najteža za crtanje, kada je reč o ljudskom telu, kao i portret. Otac nije imao puno vremena zbog rada, odsustva i izložbi, ali se majka baš potrudila.

Natalija je mlada umetnica koja godinama razvija talenat kada su slikarstvo i dizajn u pitanju. Prebacuju li ti što nemaš slikarsku akademiju? – Ne. To nema veze jer sam na Primenjenoj umetnosti sve četiri godine imala slikanje i crtanje. Htela sam da, pored toga što znam, naučim još nešto novo i da onda kombinujem. Ljudi dosta toga ne znaju i imaju predrasude. U srednjoj školi profesori su mi govorili da sam do maksimuma savladala sve što se tiče slikarske azbuke.

Odakle crpiš inspiraciju?
– Konji su mi omiljena tema. Od malena obožavam te životinje, dugo ih radim i jednostavno sam ih usavršila. Obožavam ih. Tu su portreti, ikone jer sam i ikonopisac, mada su mi životinje i priroda najveća inspiracija i glavna tema. Realista sam, a lepota je u oku posmatrača.

Slikaš ono što vidiš, a ne ono što zamisliš? 
– I jedno i drugo. To što vidim 30 posto predstavim na slici ili papiru u zavisnosti od tehnike. Ostalo je iz moje duše.

Može li se živeti od slikarstva? 
– Potrebno je veliko materijalno ulaganje u boje, četkice, platna. Bilo gde da nabavljate materijal skup je. Plus trud i vreme. Kada se sve sabere ne može se reći da je posao isplatljiv jer u osnovi nije lako prodati sliku. Brat i ja se sami snalazimo. Niko ne stoji iza nas i prodaja uglavnom ide preko prijatelja, poznanika i portofolia. Tu su i društvene mreže. Tako su me mnogi zapazili i kontaktirali. Imam svoj youtube kanal pod nazivom ArtNaty tu me možete naci, kao i na drugim društvenim mrežama: facebook, instagram, tviter…
Slike nije lako sačuvati?
– Imala sam pune albume, ali je veliki broj slika unovčen. Prodaja je potvrda kvaliteta, a svaka slika je za prodaju. Kao srednjoškolka prodavala sam sve što uradim. Sada sam zrelija, razmišljam na duže staze i ljubomornije čuvam dela.

Formati i tehnike? 
– Uglavnom 60X45. Najdraža tehnika je ulje na platnu, ali radila sam i pastel, akvarel…Ulje je najteža tehnika, pastel se može razmazivati čak i prstima i prave se dobri efekti.
Inspiracija? 
– Najinspirativniji je – rad. Zavisi šta želite da postignete, a tu su rapsoloženja i nadahnuće. Nikada ne znam šta može da me ponese u momentu stvaranja. Ne mogu da se ogranicim samo na platno i boje. Radila sam u dosta tehnika koje sam upoznala, ali se uvek vraćam ulju na platnu. Želim da učim, radim i napredujem. Da istražujem. Definitvno me vodi talenat i to se primećuje na slikama
Koliko vremena treba za jedno delo?
– Zavisi od prilike, formata, raspoloženja i puno toga. Okvirno 2-3 meseca, odnosno 6-7 sati dnevno, maksimalnog rada. Nekad i ne stignem da jedem koliko se uživim u delo. Rad me ponese i niočemu drugom ne razmišljam. Dosta zavisi od podloge, ali više od mog trenutnog raspoloženja. Uvek gledam šta cu crtati i kako uklopiti.

Ako radim ikone uvek ubacim lične elemente, promenim kolorit, nijanse, dodam neki deo. Trudim se da ne bude već viđeno i da je na moj način. Nisam osoba koja samo kopira. Uvek istražujem dok radim i bavim se raznim podlogama.

Nema cepanja, škrabanja, nerviranja? 
– Nikad! Kada se posvetim slici, idem do kraja i dajem maksimum. Kroz slike želim da predstavim ono što sam u prirodi, a to znači temeljna, detaljna i istrajna. Tiha voda breg roni.
Popularne su i likovne kolonije? 
– Uglavnom kolektivne poput one u Temerinu. Izdvojila bih da sam 2007. bila na Tari, u organizaciji Mense, jer sam izabrana u školi kao najveći talenat u slikarstvu i crtanju.
Mediji? 
– Predstavljanje dela u medijima je problem. Treba ih transportovati i brinuti da se ne oštete, naročito u ovo doba godine. Nikada se ne može maksimalno dobro upakovati. Ali se trudimo. Znate kako, slikari sve živo rade jer da nisu takvi ne bi ni njihova dela bila snažna i plemenita. Zainteresovani mogu da me prate na youtube kanalu. Tamo plasiram video prezentacije slika i nakita (My Magic Jewelry).
Slikarstvo je primarno, ali vas odlikuju razni talenti? 
– Drvo, tapiserije, školjke, pončo, šalovi… Školjke su nešto novo, interesantno, nešto što nije viđeno kod nas. Toliko je sitno da mora da se radi i malte ne gleda pod lupom.

Uradila sam da privučem pažnju na društvenim mrežama kako bi se povezala sa više ljudi i plasirala važnija ostvarenja. Nakit (minduše i narukvice) sam izlagala na „Fešn viku“ kao student. Nakit se prodaje od 20 do 200 evra. Kući imam atelje i tu izrađujem nakit uz pomoć specijalnih alatki. Snalazim se. Neke alate sam sama osmislila.

Kakva je situacija sa mladim umetnicima u Srbiji? 
– Forsiraju se vrednosti koje nemaju veze sa umetnošcu, stvari koje ubijaju kulturu. Bili smo prinuđeni da krenemo drugačijim putem. Umetnik non – stop mora da stvara i bude u žiži jer ako se utopite u gomilu onda niste nigde.
Usmerila si karijeru u pravom smeru s obzirom da preferiraš kulturu, a tek si na pragu treće decenije? 
– Davno je rečeno: „Ko kupuje umetničko delo na ulici, pomaže umetniku da postoji. Ko kupuje delo posle smrti umetnika, običan je pozer. Ne pravite vlastite muzeje, izgradite svoj odnost sa umetnošcu“.

Mlada si i sigurno željna izlazaka i duženja? 
– Skoro da i ne izlazim! Želim da se maksimalno predam slikarstvu.
Uzori? 
– Mikelanđelo mi je omiljeni slikar, ali i Donatelo.

Portreti značajnih ličnosti 
Posebnu pažnju izazivaju portreti Kralja Petra I i Novaka Đokovica?
– Za Kralja Petra I ideja se javila tako što sam želela da povežem istoriju i afinitete. Da jednostavno vidim kako će to da izgleda. Inspirisali su me lik, ordenje, uniforma…jer se pre nisam susretala sa takvim motivima. Detaljista sam, volim da sve istražujem i slika je brzo otkupljena. Đokovica sam radila kombinovanim tehnikama tokom 2016. Kao najuspešnija ličnost zaslužio je da mu se posvetim.

Sama sam smislila tematiku. Da ne bude klasičan portret već da šalje poruku. Htela sam da uklopim Novaka sa srpskom zastavom koju drži na srcu i to simbolizuje veliku ljubav prema zemlji koju predstavlja.

IZLOŽBE
Da li su izložbe najbolji vid prezentacije? 
– Kada spremam izložbu treba mi bar 20 slika. Ostala sam bez 80 odsto radova mada mogu da uradim kopiju. Trudim se da prezentujem što više originala . U Frankfurtu sam doživela veliki uspeh, što mi je posebno drago jer u tom delu Nemacke imam dosta rodbine. Stekla sam iskustvo i prijatelje tokom „Farben International 2016“. Izlagala sam i na hipodromu povodom 94 derbija i dugujem zahvalnost organizatorima i ljudima koji cene umetnost. Uskoro sledi izložba u Energoprojektu.

MATERIJALNA VREDNOST
Svako delo ima i svoju cenu? 
– Prilagođavam se opštem stanju u državi i ne mogu da budem fiksna. Da bi kupili sliku najpre morate da znate koliko ona vredi. Tek tada možemo da diskutujemo o ceni. Ne u smislu novca već pripadanja odredenom prostoru kome daje šarm, značaj i daje novu dimenziju.
BOJ NA KOSOVU
Spremate se i za veliki poduhvat. 

– Moglo bi se reći. Želim da uradim sliku „Boj na Kosovu“ dimenzija 3 x 2 metra! Ulje na platnu. Verujem da ću za dve godine završiti to delo. Želim da se ta slika „čita“ i da se vidi svaki deo i najsitniji detalj. Potom sledi „Potapanje Valjevske Gračanice“.

Izvor: vesti-online.com