Život svakog čoveka sastoji se od mnoštvo kratkih staza koje se ulivaju u jednu veliku. Svaka od tih krhkih staza puna je zanimljivosti, i nauči nas novim stvarima za koje do sada nismo znali.
Na ovoj stazi četiri godine naučila sam mnogo o školi i životu. Kada sam zakoračila ovom stazom mislila sam da ću po ceo dan učiti i da će mi biti teško jer više neću imati vremena za igru. Mislila sam da me nova dečija lica neće prihvatiti i da ću uvek biti sama. Međutim stvarnost je bila drugačija. Na početku smo bili svi isti. Grupa bučne i sebične dece koja se za najmanju sitnicu naljute i uvrede. Jedan mio i brižan glas je polako počeo da nas vodi kroz školski život. Uz igru i strpljenje naučili smo slova, brojeve, reke i planine. Ponekad bi smo se ljutili na zadatke koje nam je zadala učiteljica, ali bi nam ona uvek dala objašnjenje zašto su ti zadaci važni. Učiteljica je ta koja se mnogo trudila, ponekad i ljutila, ali nas nikada nije ostavila na ovoj stazi. Sada smo jedna snažna grupa koja zajednički rešava svaki problem i sve to zahvaljujući njoj. I njen trud se konačno isplatio.
Jedva čekam da zajedno sa svojim drugovima zavirim u peti razred, ali ujedno žalim što na toj stazi neće biti učiteljice. Kako bi joj se odužila za sve što je uradila za mene u sledećim razredima ću biti jako uspešna i imaću sve petice.
Autor: Emilija Simić
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović