“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Za manje od mesec dana poći ćemo na letnji raspust. Nakon dugog odmora vrati ćemo se ponovo u školu, ali nas u učionici neće dočekati učiteljica. Dok sam listao stare školske sveske, sećao sam se događaja od pre četiri godine.
Prvog septembra sam prvi put prošao kroz vrata ove škole. Mama me je držala za ruku, a ja sam se jako stideo. Bilo me je strah jer mi je sve bilo nepoznato. Iz pretšklskog sam poznavao nekoliko drugara, ali većinu sam prvi put video. Učiteljica je prozivala učenike koji će biti u njenom odeljenju. Srce mi je jako lupalo od treme. Kada smo uli u učioncu predstavili smo se i seli u klupe. Učitljica nam je bila nasmejana i osetio sam kako mi strah odlazi. Zajedno slavimo rođendane i idemo na ekskurzije. Radujemo se kada neko dobije dobru ocenu. Pomažemo jedni dugima koliko možemo jer nas je tako učila učiteljica.
Događaj koji ću pamtiti je kada sam dobio nagradu za crtež. Bio sam jako ponosan i srećan. I danas čuvam tu diplomu. Ona ima posebno mesto u mom srcu i ko zna možda jednog dana postanem slikar.
Kada dođem u školu u septembru verujem da ću biti u istom odeljenju. Nedostajaće mi učiteljica, to već sada znam. Ona je želela da budemo složni i dobri đaci kada odemo od nje. Nadanam se da ćemo joj ispuniti želju.
Autor: Danilo Gavrilović
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
