“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Bližimo se kraju našeg četvorogodišnjeg druženja. A sećam se kao da je juče bio naš prvi školski dan.
Svi smo jedni drugima bili nepoznati, stideli smo se i plašili susreta sa učiteljicom. Prva drugarica koju sam upoznala bila je Emilija. Zajedno smo sele u poslednju klupu. Samo smo se smeškale i razmenjivale stidljive poglede. Toga dana upoznala sam dve predivne učiteljice Zoricu i Nadu. Dani su prolazili a mi smo polako počeli da učimo azbuku, da čitamo i računamo. Kako je vreme odmicalo tako smo mi rasli, svi smo postali veoma bliski. Jedni druge smo podržavali u svemu. Na žalost u 2. razredu morali smo se oprostiti od nama jako drage osobe. Učiteljica Nada uspešno je završila ono što je planirala. Naučila nas je prvim slovima, da čitamo i pišemo. Poželela nam je da budemo bolji i daljem školovanju. Drugi rastanak je svima jako teško pao, izgubili smo drugaricu Ivu. Da sve te teške trenutke prebrodimo pomogla nam je naša učiteljica Zorica koja je ne samo tada već i sve ove četiri godine bila naša najveća podrška u svemu. Tokom svih ovih godina bilo je raznih nestašluka, svađa i prepirki, a naša učiteljica je zajedno sa nama sve to preživela. Naše druženje nastavlja se i dalje samo će mi najteže pasti rastanak sa učiteljicom.
Kao što i ona sama kaže: „Kraj četvrtog razreda nije razlog za tugu već za radost i veselje”. Postali smo pametni, preskočila sam još jedan životni stepenik. Biće ona tu za nas i dalje.
Učitljice uvek ću se sećati Vaših saveta. Znam da će još mnogo đaka proći kroz Vaš život, ali želim da bar još nekoliko bude kao što sam ja.
Hvala učiteljice!!
Autor: Nađa Jevtić
odeljenje: IV2
Osnovna škola “Radoje Domanović” Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
