“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Za manje od mesec dana poći ćemo na letnji raspust. Nakon drugog odmora vraticemo se ponovo u skolu, ali nas u ucionici nece docekati uciteljica. Dok sam listao stare skolske sveske, secao sam se dogadjaja od pre cetiri godine.
Jednog septembra sam prvi put prosao kroz vrata ove skole. Mama me je držala za ruku, a ja sam se jako stideo. Bilo me je stah jer mi je sve bilo nepoznato. Iz predskolskog sam poznavao nekolilo drugara, ali vecinu sam prvi put video. Uciteljica je prozivala ucenike koji ce biti u njenom odeljenju. Srce mi je jako lupalo od treme. Kada smo ušli u učionicu predstavili smo se i seli u klupe. Učiteljica je bila nasmejana i osetio sam kako mi strah odlazi. Već sledećeg dana sam uživao na odmoru uživao. Upoznao sam nove drugove. U mom razredu drugarstvo je najvažnije. Zajedno slavimo rođendane i idemo na ekskurzije. Radujemo se kada neko dobije dobru ocenu. Pomažemo jedni drugima koliko možemo jer nas učila učiteljica.
Događaj koji ću pamtiti je kada sam dobio nagradu za crtež. Bio sam jako ponosan i srećan. I danas čuvam tu diplomu. Ta diploma zauzima posebno mesto u mom srcu i ko zna možda jednog dana postanem slikar.
Kada dođem u školu u septembru verujem da ću biti u istom odeljenju. Nedostajaće mi učiteljica, to već sada znam. Ona je želela da budemo složni i dobri đaci kada odemo od nje. Nadam se da ćemo ispuniti njenu želju.
Autor: Danilo Pavlović
odeljenje: IV2
Osnovna škola ,,Radoje Domanović“
Učiteljica: Zorica Paunović
