“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Kada krenemo u školu otvaramo novo poglavlje života. Iako nam je više od svega na svetu stalo do igre, tada se završava naše rano detinjstvo. Postaćemo vredniji,ozbiljniji,obrazovaniji…
Moji drugari i ja smo imali sreće da dobijemo dve divne učiteljice Nadu i Zoricu. Učile su nas da budemo dobri i pošteni ljudi. Svakog dana sticali smo nova znanja. Vodile su nas na izlete i planine,jednom rečju vreme provedeno sa njima je bio san snova. Na kraju drugog razreda bili smo tužni i uplakani, jer nas je napustila učiteljica Nada. Učiteljica Zorica je probala da nam nadoknadi tu prazninu i uspela je u tome. Nastavila je da nas voli, uči kako da odemo dalje i više tj. u svet odraslih. Ostala je mila, dobra, nežna, puna razumevanja. Možda i nekada ne zaslužujemo to.
To znači kraj staze duge četiri godine? Učiteljice su nas naučile da budemo dobri ljudi i obrazovani. Zbog njih smo postali pravi mali ljudi. Hvala na tome,a pogotovo učiteljici Zorici zato što je duže sa nama. Teško će mi pasti rastanak sa učiteljicom Zoricom. Verujem da je svima tako. Ona će zauvek ostati u mom srcu kao osoba koja je ulepšala četiri godine mog života. Postaću još bolji nego sada i nadam se da će ona biti ponosna na mene.
Autor: Mihajlo Stanković
odeljenje: IV2
Osnovna Škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
