“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Bliži se kraj i ove školske godine. U školskom dvorištu se oseća da je raspust sve bliži. Deca su nasmejana. Neki se igraju loptom, neki trče, devojčice igraju lastiš ili pričaju. Prošlo je četiri godine od kako smo krenuli u školu.
U učionici sve je isto: klupe, tabla, deca. Na zidovima su naši radovi, jedino smo se mi promenili za ove četiri godine. Sećam se prvog dana u ovoj učionici. Bila sam zbunjena. Gledala sam u nepoznate dečake i devojčice. Pitala sam se da li se i oni osećaju kao i ja. Da li ćemo postati drugari? Kako će mi biti u školi sa novim drugarima i učiteljicom? Brzo smo se navikli na sve. Upoznali smo se i postali pravi drugari. Bilo je teških, ali zato i puno lepih trenutaka. Učiteljica je uvek bila tu. Pomagala nam je. Bila je strpljiva. Naučila nas da budemo dobri đaci i dobri ljudi. Prelepo sam se provela na izletima, ekskurzijama i zimovanjima.
Ponovo imamo tremu od onoga što nas čeka. Biće drugačije, ali ovoga puta ne sedim u učionici sa nepoznatom decom. Sada smo IV2. Jedino će nam nedostajati učiteljica, ali viđaćemo se i sigurna sam da će biti tu ako nam zatreba.
Autor: Dunja Milenković
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
