Približio se kraj još jedne školske godine. Inače bismo svi bili veoma srećni jer ćemo dobiti knjižice sa ocenama i malo predahnuti od škole, ali pošto se ove godine opraštamo od učiteljice, to umanjuje našu sreću.
Pre četiri godine, prvog septembra, pošao sam u prvi razred. Upoznavali smo jedni druge i naše tada dve učiteljice. Bilo nam je zabavno, lepo i maštovito, a ponekad i naporno. Posle dve godine, kada nam dnevni boravak više nije bio neophodan, naše obaveze su postale veće, mi smo se uozbiljili, a na tom putu nas je pratila učiteljica Zorica. Zajedno smo delili lepe i one manje lepe događaje. Bilo nam je lepo i upoznavali smo se sve bolje i bolje. Prošle su četiri godine. Četiri lepe godine koje smo proveli uz našu učiteljicu. Iako ostajemo u istoj školi sa istim prijateljima, ništa više neće da bude isto bez naše drage učiteljice.
I još ćemo da rastemo i nižemo razne školske događaje i uvek ćemo se sećati naše učiteljice i pričati sve najlepe o njoj. To su bile četiri godine, četiri najlepše godine u životu đaka koje ne bih menjao nizašta na svetu.
Autor: Mihailo Miloradović
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović