Sećam se, zaista, kao da je juče bilo. Sa mamom i tatom sam krenula od kuće ka školi. To je bio moj prvi školski dan.Kada smo stigli, stala sam pred moju učionicu. Strah me je obuhvatao. Bojala sam se da ostala deca neće hteti da se druže sa mnom i da me neće prihvatiti kao drugaricu. Kada sam skupila hrabrost, ušla sam. Nije bilo toliko strašno kao što sam mislila. Učionica je bila puna dece razdraganih lica. Nisam poznavala sve. Samo drugare iz vrtića.Ubrzo smo se svi upoznali. Voleli smo da učimo, ali najviše da se igramo na velikom odmoru. Delili smo užine i zabavljali se. Često smo se svađali, ali brzo se i mirili. Omiljeni predmet nam je bio, a i sada je, fizičko vaspitnje. Često smo igrali žmurkre, jurke i između dve vatre. Na kraju svake školske godine smo jedva čekali ocene u knjižicama. Svaki razred je bio teži od prethodnog. Svakome je dobro išao neki predmet. Ponekad smo dobijali i loše ocene, ali smo uvek bili jedni uz druge.Još malo pa je kraj četvrtog razreda. Srećni smo idemo u peti razred, ali nam je žao što ostavljamo našu učiteljicu sa kojom smo bili četiri godine.
Autor: Tamara Erić
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović