Poslednji put kad sam bio u Laktašima, u razgovoru sa Srđanom i Zdravkom, provukla se jedna rečenica koju sam, istina, već čuo ranije, ali je tada nekako delovala jače i silovitije. „Upamtite ovo vrijeme, stari moji. Iako se to ne čini, ovo će biti drugo Zlatno doba stripa na ovim prostorima,“ naglasio nam je Knez. Naravno, pod tom floskulom se svašta podrazumeva, i glede finansijskog stanja u stripu, tu i dalje, nažalost, nema mnogo promena. Međutim, ako nešto mogu da primetim, to je enormna količina štampane materije. Imamo mnogo novih izdanja, i kamo lepe sreće da nastave da se množe u nadolazećim godinama.
Uzeću Hrvatsku kao primer. Rečenica koju prečesto čujem od hrvatskih kolega po kadru je ta da se domaći strip ne štampa (gle čuda) i ne promoviše (gle opet čuda) bez obzira na sredstva koja država obezbeđuje za isti. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, to se dosta promenilo. Ako uzmemo samo udruženje „Hrvatski autorski strip“ u obzir, od godine naše Milostive Gospođice Corone-Chan pa do danas iznedrili su nekoliko brojeva časopisa „Strip Prefiks“ i impresivni broj strip albuma. Ne smem ni da vam odam šta sve spremaju u narednom periodu, samo ću naglasiti da će vam se svideti.
No, posebno mi je zadovoljstvo što ću ovde pisati o strip albumu „Srednjovjekovne fantastične priče“ Željka Ivančića, iz par razloga. Prvi je taj da sam se konačno natrenirao da mu zapamtim prezime (ko razume, shvatiće). Drugi je taj što je Ivančić, i pored zrelih godina i ispraksovane crtačke ruke, i dalje u neku ruku novajlija u stripu. Ovo mu je, zapravo, prvi albumski projekat štampan u rodnoj zemlji, a bavi se tematikom koju jako voli: Srednji vek, mač i magija, epska fantastika i sve što uz to ide.
Album je kompilacija kratkih priča sa sledećim naslovima:
- Posljednja utvrda
- Hadrijanova dva zadatka
- Putnik (prvi)
- Imigranti
- Glasnik
- Putnik (drugi)
- Mjere protiv Martina.
Od dotičnih, drugu i četvrtu je zapravo pisao Damir Čivrak, a Ivančić radio samo crtež. Kod svih ostalih je Ivančić kompletan autor, i premda su u pitanju dva pripovedačka glasa, realno gledano ne vidi se nikakvo odudaranje. Priče teku lepo i uklapaju se u koncept originalno postavljen – humoristične eskapade ljudi u vremenu kada nema tehnologije.
…je nešto što bih rekao, da nisam pročitao strip.
O, odmah da se razumemo, definitivno da je u pitanju kompilacija priča vezanih za srednji vek, ali s obzirom da se ovde provlače putovanje kroz vreme, mistični snovi koji transportuju osobu u moderno doba, kao i SF naprave ljudi koji zasigurno nisu u tom dobu rođeni, treba naglasiti da u najvećem broju ovih priča vidimo elemente naučne fantastike. Štaviše, rekao bih da je ovome najbliže ostvarenje „Ukleti vitez“ Darka Macana i plejade saradnika, barem tematski. Jedina razlika je ta što je „Ukleti vitez“ znatno mračniji i ironičniji, dok su Ivančićeve kratke priče u najvećoj meri prožete humorom.
Crtež Ivančića je posebno zadovoljstvo videti. Kako je istakao jedan od mojih skorijih saradnika, i sam kolega strip crtač, radovi Ivančića deluju kao bojanka, ali ne u pogrdnom ili infantilnom smislu. Naime, senki je vrlo malo u „Srednjovjekovnim fantastičnim pričama“, i belina prevladava do te mere da bi kolor mogao sasvim komotno tu da legne. Ako ikada budu radili reprint ovog divnog albuma, predlažem da se oprobaju i u kolorisanju. No, i bez istog, stil koji autor rabi ovde je prijemčiv i mladima i zreloj publici. Likovi se ističu jasno, bez mnogo preklapanja, stapanja i mešanja od kakvog, nažalost, mnogo mladih autora pati. U prevodu, i bez odela znate ko je kralj, ko je seljak, ko je mag, ko je princeza, a ko je putnik kroz vreme. Međutim, ono što se meni više svidelo jesu dizajni zamkova i generalno pozadina. Ivančić, da je upisao arhitekturu, bi s lakoćom mogao da dizajnira domove, crkve i ine druge građevine koristeći samo prirodni materijal. Ima izvanredan osećaj za prostor, što je opet mana velikog broja mladih autora (ali s opravdanjem; nije lako postići taj nivo, čak i sa godinama vežbe).
Pripovedački, nemam zamerki. Ivančić jako lepo vodi čitaoca kroz ono što želi da kaže i nigde ne troši prostor. Možda bih eventualno mogao da cepidlačim glede nekih segmenata dijaloga (tipa „he-he-he“ smejanje i slični klišei), ali opet, to su sitnice. Pritom, treba pohvaliti i Čivraka. S obzirom da je pokrio aktuelne teme putem dve istaknute storije unutar albuma, to je odradio majstorski. Voleo bih da vidim i dalje saradnju ove dvojice, ali realno me interesuje i kako se Čivrak snalazi sa drugim crtačima, sam na svome. Kolege scenaristi moraju da se podržavaju, oprostićete – profesionalna deformacija.
Za kraj nemam šta da kažem. „Srednjovjekovne fantastične priče“ su upravo sva tri od navedenog u naslovu – jesu priče (ima ih više od jedne), jesu u srednjem veku, a pre svega su i te kako fantastične.
