Dekorišeš me nevešto,
sa puno ukusa i fantazije,
bez tromih pokreta,
raskalašnom obesti,
mudrost pretvaraš u obesna stanja.
Mučiš se, stilska sam ti omaška,
zamagljenih očiju u dupljama,
lica magičnog, pretećeg, produhovljenog.
Pohotljivi prosac artistički prtljag nosi,
pogrešne uloge glumcima deli.
Odlaze, nastupaju suze,
rasterećujuće plakanje.
Sećanje na isprosjačene boje
po loše grandiranim platnima,
nekad stalno prisutni akvareli.
Nepotonula,
dostojanstveno ucrtavam pravilan trag,
pred noćni počinak.
