Pišem ti pesmu da se vratim,
u njoj sam živa,
moj emotivni zemljotres usnama zaodevaš,
tempom, vibracijama plemenskih bubnjeva.
Poljupci bezopasni, nikud ne vode,
putovanje neplanirano,
ćilibarskih očiju, orošena kapima suznim,
uz nijanse vatre iz kamina,
dok izgovaraš poetične fraze –
nisu iz srca, meni motivisanom ljubavlju.
U meni osecaj očaja,
mahniti pokreti jačinom strasti,
veličanstvenost, divlja posesivnost,
čulna spokojnost…
Neumoljiva, neporeciva potrebo moja,
stvori me, život mi udahni,
dodirom me izgužvaj, prstima radoznalim.
Razum mi nadvladaj,
imunost pokori fantazijama zavodljivim.
Pišem ti…