Ponosna sam danas,
čelo mi krasi hrabrost i snaga naroda mog.
Simbol obećane zemlje
izvio se nad grobovima slavnih ratnika.
Ostavio sin dom svoj, porodicu,
odlazi na frontove nepoznate.
Kroz vekovni kodeks ratovanja,
ističe čojstvo i junaštvo.
Zaboravlja najmilije,
sa namučenim narodom traži zvezdu vodilju,
bez straha.
Čuo je komešanja noćnih stvorenja spremnih na lov,
znajući da je i sam plen,
kao i rodna gruda kojom kroči,
mleko što majka iz krčaga dete poji,
pesma slobode već umornih ptica.
Želeći da prvi slobodnim šumama trči kao jelen,
iznedreni heroj krvcu svoju lije.
Ponosna sam danas
ispod toplog sunca slobodnog neba,
ponosna herojima našim,
svežim voćem nahranjena
sa mladica stabla starog dubokih korena,
zadojenih junaštvom hrabrih pokolenja.
